THE AUTONOMY OF WILL AND THE PATIENT’S RIGHT TO SELF-DETERMINATION: LEGAL GUARANTEES AND (BIO)ETHICAL DILEMMAS

  • Ivana Simonović Pravni fakultet Univerziteta u Nišu
Ključne reči: Право на живот, неповредивост (светост) људског живота, приватна аутономија, самоодређење, достојанство, еутаназија, пацијентова права, одбијање медицинске мере, палијативна нега, биоетичке дилеме

Sažetak


Невероватан напредак медицинске технологије и здравствене заштите омогућио је различите могућности продужења живота умирућих пацијената, чак дотле да се оправдано можемо запитати о вредности и смислу таквог живота. Вештачке мере одржања умирућих пацијента у животу учиниле су процес умирања дужим, истовремено суочавајући нас с дилемом оправданости окончања медицинске неге која не даје никакве резултате, те питањем ко о томе треба да одлучи.

Савремена парадигма односа лекар – пацијент почивају на принципу аутономије воље и пацијентовом праву на самоодређење. Они могу дати смернице у тражењу одговора на постављена питања. У том кључу, пацијент не само да има право да одбије пружање медицинске неге или да захтева прекид већ започете (што је златни стандард бриге о паацијентима), већ му треба омогућити и право на тражење помоћи у умирању.

Мало је земаља у којима су еутаназија и различити облици помоћи у умирању законом дозвољени. У Србији санкционисани су као кривична дела. Нацртом Грађанског законика, ипак, установљава се ново субјективно (лично) право – право на достојанствену смрт (еутаназију), дозвољену под нарочитим условима, уз испуњење посебних људских, психо-социјалних и медицинских претпоставака. Пре законодавчеве коначне речи, неопходна је јавна информисана дебата о овом сложеном питању. Правни стручњаци свакако су позвани на учешће у промишљању предлога о чињењу еутаназије законски допуштеном, као што треба ослушнути и став грађана.

 

Reference

Beauchamp, T. L. Childress, J. F. (2001). Principles of Biomedical Ethics, fifth ed., New York: Oxford University Press.

Beširević, V. (2016). Mission (im)possible - defending the right to die. In Einar Himma K. and Spaić, B. (eds.). Fundamental rights : justification and interpretation. The Hague, Eleven International Publishing. 149-177.

Cohen-Almagor, R. (2014). Right to Die. U Have, H. ten (ed.). Encyclopedia of Global Bioethics. Springer Science+Business Media Dordrecht.

Ferreira, N. (2007). Latest legal and social development in the euthanasia debate: bad moral consciences and political unrest. Medicine and Law. Yozmot. 387 – 407.

Keown, J. (1998). The Legal Revolution: From „Sanctity of Life“ to „Quality of Life“. Journal of Contemporary Health Law & Policy. Volume 14. Issue 2. 253 – 285. (Electronic version). Retrieved 10. 7.2024.

https://scholarship.law.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1334&context=jchlp

Keown, J. (2012). The law and Ethics of Medicine. Oxford: Oxford University Press.

Kimsma, G. K. Van Leeuwen, E. E. (1993). Dutch euthanasia: background, practice, and present justifications. Cambridge Quarterly of Healthcare Ethics, 2(1). 19-35.

Kimsma, G. (2016). Euthanasia: Active. U Have, H. ten (ed.). Encyclopedia of Global Bioethics. Springer International, Cham. 1178–1188.

MacLeod, R. D. Wilson, D. Malpa, P. (2012). Assisted or Hastened Death: The Healthcare Practitioners Dilemma. Global Journal of Health Science. Vol. 4, No. 6. 87 – 98.

Mason, J. K. Laurie, G. T. (2011). Mason and McCall Smith’s Law and Medical Ethics, eight edition. New York: Oxford University Press.

McCann, A. (2016). Assisted Dying in Europe. A comparative law and governance analysis of four national and two supranational systems. PhD thesis. University of Groningen.

Miller, B. W. (1996). Time to kill: Ronald Dworkin and the ethics of euthanasia. Res Publica. 2(1). 31-62.

Nedić, T. Zibar, L. Baraban, B. (2022). Terminološko određenje pojma eutanazija – Pravne, bioetičke i medicinsko-postupovne implikacije. Filozofska istraživanja. No. 1. 69 – 88.

Petrović. D. (2010). Eutanazija. Nove dimenzije. Beograd: Institut za uporedno pravo.

Qiu, Ren-Zong (1993). Chinese medical ethics and euthanasia. Cambridge Quarterly of Healthcare Ethics. 2(1). 69-76.

Simonović, I. (2011). Pravo na samoodređenje, autonomija volje i pravo pacijenta na informisani pristanak. U: Dimitrijević, P. (ur.). Zaštita ljudskih i manjinskih prava u evropskom pravnom prostoru. Knj. I. Niš: Pravni fakultet u Nišu. 455 – 472.

Simonović I. (2012). Bioetika i ljudske vrednosti – ostvarivanje i zaštita etičkih principa i prava u oblasti medicine. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu. LXIII. 297 – 322.

Spina, B. (1998). Ethical justifications for voluntary active euthanasia. Perspectives on Law and the Public Interest. 3(1). 71-80.

St. John-Stevas, N. (1961). Life, Death and the Law: Law and Christian Morals in England and the United States. Bloomington: Indiana University Press.

The International Code of Medical Ethics. Adopted by the third general assembly of the World Medical Association. London. October 1949.

Wicks, E. (2007). Human Rights and Health Care. Oxford and Portland: Hart Publishing.

Constitution of the Republic of Serbia. Official Gazette of the RS., No. 98.2006. 115. 2021.

The Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms, drafted by the Council of Europe in 1950, entered into force on September 3, 1953. Available at: https://www.echr.coe.int/documents/d/echr/convention_eng

Declaration on Euthanasia, issued by the Sacred Congregation for the Doctrine of Faith Available at: https://www.vatican.va/roman_curia/congregations/cfaith/documents/rc_con_cfaith_doc_19800505_euthanasia_en.html

Objavljeno
2025/01/09
Rubrika
Originalni naučni članak