УЛОГА ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ У НОРМАТИВНОМ РЕГУЛИСАЊУ РИЗИКА У САВРЕМЕНОМ МОНЕТАРНОМ ПРАВУ

Sažetak

Предмет анализе у раду јесте сагледавање разлога за нормативним регулисањем ризика у монетарној легислативи и легислативи централаних банака  у циљу разумевања аксиолошке матрице концепта, принципа и сврхе регулисања ризика у монетарним и банакрским финансијама којима монетарни законодавац (централана банка) у околностима динамичних и сложених монетарних токова мора посветити нарочиту пажњу ради заштите монетарне стабилности као глобалног јавног добра. Ризик са којим се суочавају централне банке јесте сличан оном са којим се суочавају и традиционалне финансијске институције и укључује тржишни ризик, кредитни ризик, оперативни ризик,  ризик ликвидности и ризик кредибилитета за који бисмо рекли да је веома важана узимајући у обзир чињеницу да је централна банка actor primus у имплементацији монетарног суверенитета. Ипак, у литератури монетарног права и права централних банака се децидно истиче да су за разлику од осталих традиционалних финансијских институција, централне банке у свом делању  мање склоне ризику и у њиховом портфолиу се налазе пласмани високог степена сигурности.У том контексту се у раду се полази од основне хипотезе да се механизми оптималног правног регулисања ризика у монетарним финансијама праву налазе у функцији заштите интереса банкарских клијената (и генерално посматрано, корисника финансијских услуга) кроз идентификовање, утврђивање и логичко тумачење меродавних одредаба из домена не само примарне, већ, данас у околностима различитих кризних сценарија, све више и секундарне монетарне легислативе (што је посебно уочиво на примеру монетарног права ЕУ где секундарана легислативе због своје флексибилности и ефективности значајан инструмент аз попуњавање правних празнина у примарним монетраноправним актима). У даљем тексту, предмет посебне пажње јесте функционална анализа меродавних одредаба из  српског монетарног законодавства и праксе, где се према мишљењу аутора, морају усвојити и (уз адекватна прилагођавања) применити решења из домена права Европске централне банке (која није само ацтор примус европског већ и међународног монетраног права) у циљу уобличавања оптималних нормативних модела за регулисање финансијског ризика постављених у функцији одрживог јавног монетарног и пословања и привредне стабилности целокупног банкарског сектора.