О ПОТРЕБИ ЗА ДУГОТРАЈНОМ НЕГОМ И УЛОЗИ ДРЖАВЕ У ЊЕНОМ ОБЕЗБЕЂИВАЊУ
Ključne reči:
дуготрајна нега, старија лица, особе са инвалидитетом, неговатељи, демографске промене
Sažetak
Како се друштва крећу кроз процес индустријализације и развоја, она доживљавају демографску транзицију која резултира повећањем дуговечности, растом броја старијих лица у укупној популацији и опстанком субпопулацијских група које у прошлим временима неретко нису успевале да преживе рано детињство. Иако ефекат продуженог животног века на здравствено стање и преваленцу инвалидитета није јасан, а утицај напретка у медицинским наукама и пракси на квалитет живота старијих лица није лако проценити, продужетак животног века неоспорно резултира све већим бројем старијих лица којима је потребна нека услуга из система дуготрајне неге. Ову тражњу додатно појачава и све већа учесталост неког облика инвалидитета код осталих категорија становништва, као и промена породичних модела која је резултирала трансформацијом начина пружања дуготрајне неге од скоро искључивог фокуса на географски блиску породицу која пружа неплаћену директну свакодневну негу до све већег ослањања на механизме неге са дистанце. Упркос недоумицама о могућем међудејству наведених демографских, породичних и трендова здравственог статуса становништва, мало је сумње у све већу потребу за успостављем система дуготрајне неге лица зависних од туђе неге и помоћи. У овом раду се говори претежно о наведеној потреби, али и о улози државе у њеном обезбеђивању.
Reference
Atella, V. Belotti, F. Kim, D. Goldman, D. Gracner, T. Piano Mortari, A. Tysinger, B. (2021). The future of the elderly population health status: Filling a knowledge gap. Health Economics. 30. 11-29.
Butler, R. (1989). Productive Age. U Bengston V. L. Schaie, K. W. (Prir). The Course of Later Life. New York: Springer. 55-64.
World Health Organization. (2017). WHO Clinical Consortium on Healthy Ageing. Topic focus: frailty and intrinsic capacity. Report of consortium meeting 1–2 December 2016. Geneva: World Health Organization, Department of Ageing and Life Course.
Девеџић, М. Стојилковић, Ј. (2012). Ново поимање старости – проспективна старост. Становништво. Vol. 50. Бр. 1/2012. 45-68.
European Commission, Directorate-General for Economic and Financial Affairs. (2021). The 2021 Ageing Report - Economic and Budgetary Projections for the EU Member States (2019-2070). Institutional paper 148. Brussels.
European Commission, Directorate-General for Economic and Financial Affairs. (2012). Long-term care: Need, use and expenditure in the EU-27. Economic Papers 469. Brussels.
European Commission, Directorate-General for Economic and Financial Affairs and Economic Policy Committee, Ageing Working Group. (2016). Joint Report on Health Care and Long-Term Care Systems & Fiscal Sustainability. Institutional paper 037. Luxembourg: Publications Office of the European Union,
European Commission, Directorate-General for Employment, Social Affairs and Inclusion Directorate A — Employment and Social Governance. (2018). Informal care in Europe, Exploring Formalisation, Availability and Quality. Luxembourg: Publications Office of the European Union.
European Commission, Directorate-General for Employment, Social Affairs and Inclusion Directorate C — Social Affairs. (2018). Challenges in long-term care in Europe - A study of national policies 2018. Brussels: European Commission.
European Commission, Joint Research Centre (JRC). (2023). Demographic microsimulation of long-term care needs in the European Union - Prototype for a microsimulation model projecting the demand for long-term care up to 2070. Luxembourg: Publications Office of the European Union.
European Commission, Social Protection Committee. (2021). Long-term care report. Trends, challenges and opportunities in an ageing society. Luxembourg: Publications Office of the European Union.
Zanjani, F. Hosier, A. (2016). Long-Term Care Populations: Persons With Mental Illness. U Rowles, G. Teaster, P. (Prir.). Long-Term Care in an Aging Society. New York: Springer. 331-360.
Carter, R. Golant, S. K. (1994). Helping yourself help others: A book for caregivers. New York, NY: Three Rivers Press.
Clark, R. Burkhauser, R. Moon, M. Quinn, J. Smeeding, T. (2007). The Economics of an Aging Society. Malden/ Oxford/Carlton: Blackwell Publishing.
Colombo, F. et al. (2011). Help Wanted? Providing and Paying for Long-Term Care, OECD Health Policy Studies. OECD Publishing.
Katz, S. Ford, A. Moskowitz, R. Jackson, B. Jaffe, M. (1963). Studies of illness in the aged. Journal of the American Medical Association. 185(12). 914–919.
Lawton, M. P. Brody, E. M. (1969). Assessment of older people: Self-maintaining and instrumental activities of daily living. The Gerontologist. 9(3). 179–186.
Михајловић, Т. (2013). Демографско старење старог становништва србије. Зборник радова - Географски факултет Универзитета у Београду. Бр. 61. 73-102.
Nyce, S. Schieber, S. (2005). The Economic Implications of Aging Societies - The Costs of Living Happily Ever After. Cambridge University Press.
OECD. (2007). Trends in Severe Disability Among Elderly People: Assessing the evidence in 12 OECD countries and the future implications. OECD Health Working Papers No. 26.
OECD. (2022). OECD Employment Outlook 2022: Building Back More Inclusive Labour Markets. Paris: OECD Publishing.
Rowles, G. Teaster, P. (2016). The Context of Long-Term Care. U Rowles, G. Teaster, P. (Prir.). Long-Term Care in an Aging Society. New York: Springer. 3-32.
Радевић, С. (2017). Родно специфичне особености старења становништва Републике Србије. Докторска дисертација. Крагујевац: Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу.
Рашевић, М. (2006). Феномен старења становништва Србије. Демографијa. Бр. 3. 43-58.
Републички завод за статистику. (2024). Пројекције становништва Републике Србије 2022-2052.
Републички завод за статистику. (2024). Статистички годишњак Републике Србије.
Schulz, J. H. (2001). The Economics of Aging. Seventh Edition. London: Auburn House.
Сјенчић, М. Миленковић, М. Николић Попадић, С. (2024). Неформални неговатељи старијих у Србији – ка препознавању формалног статуса?. Становништво. Бр. 1. 1-17.
Fortinsky, R. H. Shugrue, N. A. (2016). Understanding Long-Term Care Policy. U Rowles, G. Teaster, P. (Prir.). Long-Term Care in an Aging Society. New York: Springer. 419- 442.
Fujisawa, R. Colombo, F. (2009). The long-term care workforce: overview and strategies to adapt supply to a growing demand. OECD Health Working Papers No. 44. Paris: OECD Publishing.
Hoffmann, F. Rodrigues, R. (2010). Informal Carers: Who Takes Care of Them?. Policy Brief. 4/2010. Vienna: European Centre.
Džakula, A. Banadinović, M. Lončarek,K. Vočanec: D. (2023). Informal care: the indispensable pillar of care for complex patients. Croatian Medical Journal. 64(6). 448-451.
Butler, R. (1989). Productive Age. U Bengston V. L. Schaie, K. W. (Prir). The Course of Later Life. New York: Springer. 55-64.
World Health Organization. (2017). WHO Clinical Consortium on Healthy Ageing. Topic focus: frailty and intrinsic capacity. Report of consortium meeting 1–2 December 2016. Geneva: World Health Organization, Department of Ageing and Life Course.
Девеџић, М. Стојилковић, Ј. (2012). Ново поимање старости – проспективна старост. Становништво. Vol. 50. Бр. 1/2012. 45-68.
European Commission, Directorate-General for Economic and Financial Affairs. (2021). The 2021 Ageing Report - Economic and Budgetary Projections for the EU Member States (2019-2070). Institutional paper 148. Brussels.
European Commission, Directorate-General for Economic and Financial Affairs. (2012). Long-term care: Need, use and expenditure in the EU-27. Economic Papers 469. Brussels.
European Commission, Directorate-General for Economic and Financial Affairs and Economic Policy Committee, Ageing Working Group. (2016). Joint Report on Health Care and Long-Term Care Systems & Fiscal Sustainability. Institutional paper 037. Luxembourg: Publications Office of the European Union,
European Commission, Directorate-General for Employment, Social Affairs and Inclusion Directorate A — Employment and Social Governance. (2018). Informal care in Europe, Exploring Formalisation, Availability and Quality. Luxembourg: Publications Office of the European Union.
European Commission, Directorate-General for Employment, Social Affairs and Inclusion Directorate C — Social Affairs. (2018). Challenges in long-term care in Europe - A study of national policies 2018. Brussels: European Commission.
European Commission, Joint Research Centre (JRC). (2023). Demographic microsimulation of long-term care needs in the European Union - Prototype for a microsimulation model projecting the demand for long-term care up to 2070. Luxembourg: Publications Office of the European Union.
European Commission, Social Protection Committee. (2021). Long-term care report. Trends, challenges and opportunities in an ageing society. Luxembourg: Publications Office of the European Union.
Zanjani, F. Hosier, A. (2016). Long-Term Care Populations: Persons With Mental Illness. U Rowles, G. Teaster, P. (Prir.). Long-Term Care in an Aging Society. New York: Springer. 331-360.
Carter, R. Golant, S. K. (1994). Helping yourself help others: A book for caregivers. New York, NY: Three Rivers Press.
Clark, R. Burkhauser, R. Moon, M. Quinn, J. Smeeding, T. (2007). The Economics of an Aging Society. Malden/ Oxford/Carlton: Blackwell Publishing.
Colombo, F. et al. (2011). Help Wanted? Providing and Paying for Long-Term Care, OECD Health Policy Studies. OECD Publishing.
Katz, S. Ford, A. Moskowitz, R. Jackson, B. Jaffe, M. (1963). Studies of illness in the aged. Journal of the American Medical Association. 185(12). 914–919.
Lawton, M. P. Brody, E. M. (1969). Assessment of older people: Self-maintaining and instrumental activities of daily living. The Gerontologist. 9(3). 179–186.
Михајловић, Т. (2013). Демографско старење старог становништва србије. Зборник радова - Географски факултет Универзитета у Београду. Бр. 61. 73-102.
Nyce, S. Schieber, S. (2005). The Economic Implications of Aging Societies - The Costs of Living Happily Ever After. Cambridge University Press.
OECD. (2007). Trends in Severe Disability Among Elderly People: Assessing the evidence in 12 OECD countries and the future implications. OECD Health Working Papers No. 26.
OECD. (2022). OECD Employment Outlook 2022: Building Back More Inclusive Labour Markets. Paris: OECD Publishing.
Rowles, G. Teaster, P. (2016). The Context of Long-Term Care. U Rowles, G. Teaster, P. (Prir.). Long-Term Care in an Aging Society. New York: Springer. 3-32.
Радевић, С. (2017). Родно специфичне особености старења становништва Републике Србије. Докторска дисертација. Крагујевац: Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу.
Рашевић, М. (2006). Феномен старења становништва Србије. Демографијa. Бр. 3. 43-58.
Републички завод за статистику. (2024). Пројекције становништва Републике Србије 2022-2052.
Републички завод за статистику. (2024). Статистички годишњак Републике Србије.
Schulz, J. H. (2001). The Economics of Aging. Seventh Edition. London: Auburn House.
Сјенчић, М. Миленковић, М. Николић Попадић, С. (2024). Неформални неговатељи старијих у Србији – ка препознавању формалног статуса?. Становништво. Бр. 1. 1-17.
Fortinsky, R. H. Shugrue, N. A. (2016). Understanding Long-Term Care Policy. U Rowles, G. Teaster, P. (Prir.). Long-Term Care in an Aging Society. New York: Springer. 419- 442.
Fujisawa, R. Colombo, F. (2009). The long-term care workforce: overview and strategies to adapt supply to a growing demand. OECD Health Working Papers No. 44. Paris: OECD Publishing.
Hoffmann, F. Rodrigues, R. (2010). Informal Carers: Who Takes Care of Them?. Policy Brief. 4/2010. Vienna: European Centre.
Džakula, A. Banadinović, M. Lončarek,K. Vočanec: D. (2023). Informal care: the indispensable pillar of care for complex patients. Croatian Medical Journal. 64(6). 448-451.
Objavljeno
2025/05/12
Broj časopisa
Rubrika
Pregledni članak