ЛИЧНО ИМЕ ДЕТЕТА У СРПСКОМ МЕЂУНАРОДНОМ ПРИВАТНОМ ПРАВУ
Sažetak
У раду су размотрене садашње и будуће норме српског међународног приватног права које се односе на лично име детета. Један од најважнијих проблема када је у питању лично име детета са иностраним елементом јесте како уредити признање имена и презимена детета српског држављанства које је одређено и уписано у матичну књигу у иностранству. Тренутно је на снази једнострана колизиона норма која упућује на примену домаћих принудних прописа (норми непосредне примене). То значи да важеће српско право не толерише одређивање имена и презимена детета у иностранству по правилима страног права уколико се та правила не уклапају у захтеве Породичног закона. Закон о матичним књигама упућује матичара да при упису личног имена на основу исправа иностраних органа захтева од родитеља да прилагоде име детета захтевима нашег права, без обзира на то што ће на тај начин дете бити доведено у ситуацију да у нашој земљи има друкчије име него у другој земљи чији је такође држављанин или у којој има редовно боравиште. Нацрт ЗМПП, мада садржи значајне новине, не пружа решење за овај проблем и због тога не успева да прилагоди наше међународно приватно право у области личног имена, захтевима евентуалног будућег чланства у Европској унији, нити успева да оствари циљ међународног приватног права који се састоји у правној сигурности и заштити легитимних интереса странака, у овом случају наших држављана. Аутор предлаже да се у будући Закон о међународном приватном праву уврсти материјалноправна норма о признању личног имена детета одређеног у иностранству која ће водити рачуна о интересима домаћих држављана који живе у иностранству да се њихово лично име призна у истом облику у коме је оно одређено у иностранству.
Reference
Бернадет Бордаш, Двојно држављанство у контексту права Европске уније, Хармонизација српског и мађарског права са правом Европске уније: тематски зборник, књига IV, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад 2016, стр. 211-231;
Тибор Варади, Бернадет Бордаш, Гашо Кнежевић, Владимир Павић, Међународно приватно право, Београд 2016;
Михајло Дика, Гашо Кнежевић, Срђан Стојановић, Коментар Закона о међународном приватном и процесном праву – Закон о решавању сукоба закона са прописима других земаља у одређеним односима, Београд 1991;
Маја Станивуковић, Петар Ђундић, Међународно приватно право , посебни део, Нови Сад, 2015;
Мирко Живковић, Лично име у међународном приватном праву и решења у Нацрту новог ЗМПП Републике Србије (I део), Зборник радова Правног факултета у Нишу, 2014, 85-104;
Kathrin Kroll-Ludwigs, Names of individuals, Encyclopaedia of Private International Law, Edward Elgar Publishing, 2017, 3338-3355;
Matthias Lehmann, What’s in a Name? Grunkin-Paul and Beyond, Yearbook of Private International Law, Volume 10 (2008), 135-164;
Sanja Marjanović, Personal Name in Serbian Family Law and Private International Law de lege lata and de lege ferenda, 4th Balkan Conference, conference proceedings: Personal Name in Internal Law and Private International Law (edited by Mirko Živković), Niš, Faculty of Law, University of Niš 2016, 91-112;
Маја Станивуковић, Српско међународно приватно право у времену транзиције: промењен значај држављанства и пребивалишта, Држављанство и међународно приватно право, Хашке конвенције: зборник радова, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2007, стр. 45-72;
Маја Станивуковић, Мирко Живковић, Међународно приватно право, Београд, пето измењено и допуњено издање, 2015;
Олга Цвејић-Јанчић, Права детета према праву Србије – хармонизација са европским и међународним конвенцијама, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2008, бр. 1-2, стр. 145-166.