POKUŠAJ ZAKONSKOG REGULISANjA „AMBITUS-A“ (AGITOVANjA ZA RIMSKE IZBORE) U PERIODU RIMSKE REPUBLIKE

Nataša Lj Deretić; Milan M Milutin

doi:10.5937/zrpfns54-24413

Nataša Lj Deretić Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet u Novom Sadu
Milan M Milutin Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet u Novom Sadu

DOI: https://doi.org/10.5937/zrpfns54-24413

Sažetak

Pojava agitovanja pred izbore, koja je u rimskoj državi imala i svoj poseban naziv – ambitus, je nadživela vekove, pa tu pojavu srećemo i u današnje vreme. Biti igrač u političkom životu Rima (kao i u sadašnjem političkom životu), značilo je postati još finansijski moćniji i steći još veći društveni ugled. Na pitanje, da li je agitovanje pred izbore vrsta korupcije, pokušaćemo da damo odgovor nakon analize zakona iz perioda Republike. Definisanje ambitus-a nije nimalo lak zadatak. Veoma široka definicija bila bi: korišćenje nezakonitih metoda da bi se ubedio glasač da glasa za određenog kandidata. Ova definicija se primenjuje za čitav period republike, ali i kasnije, do kraja rimske istorije. U pokušaju da razumemo značenje ambitus-a, nije potpuno jasno, koja sredstva su nezakonita? Da li je to vrbovanje glasača, ucenjivanje, podmićivanje, davanje poklona, činjenje ili obećavanje usluga, organizovanje besplatnih gozbi, organizovanje javnih igara i sl.? Koja je bila kazna? Ko je mogao biti kažnjen? Ove stvari su varirale kako u periodu Republike, tako kroz čitavu rimsku istoriju.

Biografije autora

Nataša Lj Deretić, Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet u Novom Sadu

Docent

Milan M Milutin, Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet u Novom Sadu

Asistent

Reference

Jacob Abbott, Julije Cezar (превод Марко Круповић), Beograd 2005.

Џон Бордман, Џастер Грифин, Озвин Мори, Оксфордска историја римског света (превод Слађана Танасијевић) Београд 1999.

Thomas Robert Shannon Broughton, The magistrates of the Roman Republic, II, New York 1952.

Карло Алберто Бриоски, Кратка историја корупције (превод: Сузана Рукавина), Београд 2007.

Жика Бујуклић, Форум Романум, Београд 2006.

Tammo Wallinga, „Ambitus in the Roman Republic“, SIHDA conference in Oxford, 1993 (Revue Internationale des droits de l’antiquite, Tome XLI) 1994, 412.

Pierre Grimal, „Ciceron“, Discours. Tome XVI, Paris 1976.

Erich Stephen Gruen, Roman Politics and the Criminal Courts, 149-78 B.C, Cembridge 1968.

Наташа Деретић, „Корени политичке корупције у старом веку“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016, 1295–1313.

Наташа Деретић, „Суптилна и неодољива примамљивост корупције у политичким круговима Рима“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017, Том I, 767-791.

Ивана Јарамаз Рескушић, Самир Аличић, Изборни приручник са говорима М.Т. Цицерона о изборној корупцији, Сарајево 2018.

Theodor Mommsen, Römiches strafrecht, Leipzig 1899.

Dante Nardo, Il 'Commentariolum petitionis', La propaganda elettorale nella 'ars' di Quinto Cicerone, Padua 1970.

Иво Пухан, Римско право, Београд 1977.

Жан-Ноел Робер, Стари Рим (превод Мима Александрић), Београд 2009.

Анте Ромац, Речник римског права, Загреб 1975.

Georges Chaigne, L’ ambitus et les moeurs electorales des Romains, Paris 1911.

Liv. 4.25.13-14. У раду је коришћен превод Мирославе Мирковић, Историја Рима од оснивања града, Београд 2012.

Плутарх, Савремени ликови антике, Нови Сад 1978.

Poliybius 6,56,4.

Cicero, ad Q. fratrem 2,3,5

Cicero, De legibus, 3,38.

Cicero, Pro Lucius Murena, 71.