УСТАВНИ АМАНДМАНИ ИЗ НУЖДЕ – КРИТИЧКИ ОСВРТ НА УСТАВНУ РЕФОРМУ СУДСКЕ ВЛАСТИ
Sažetak
После референдума одржаног 16. јануара 2022. године, на коме су се грађани већином изјаснили за уставне промене, Народнa скупштина је 9. фебруара прогласила Акт о промени Устава. Мада то није општеприхваћено гледиште, истиче се да је тим актом унапређен уставни оквир правосуђа. Укинут је пробни, трогодишњи мандат судија, док је избор свих судија и председника судова прешао у надлежност Високог савета судства. Деполитизован је састав Високог савета судства и унапређена су уставна јемства независности судија, између осталог, обезбеђивањем сталности судијске функције, конституционализовањем разлога за разрешење судија и прецизнијим гарантовањем њихове непреместивости. Ипак, претежнији део посленика правне науке остао је критичан или бар видно суздржан у погледу домашаја спроведених уставних промена. Поред дефицитарног демократског легитимитета сазива Народне скупштине који је одлучивао о уставним променама, истиче се да су уставна јемства независности судства само делимично унапређена уз стварање нових и то прикривених канала за политички утицај. Отуда, контекстуална анализа садржине уставних амандмана указују на то да спроведена уставна реформа не може имати позитивне ефекте на унапређивање владавине права у Србији.
Reference
Bobek, М., Kosař, D. (2014) “Global Solutions, Local Damages: A Critical Study in Judicial Councils in Central and Eastern Europe”, German Law Journal, 7, 1257-1292.
Boljević, D. (2018) „Zapažanja o Radnom tekstu amandmana na Ustav Republike Srbije sa obrazloženjima (referencama Venecijanske komisije) u delu koji se odnosi na sudstvo“, Sveske za javno pravo, 31, 3-18.
Дајовић, Г. (пр.) (2019), Српско правосуђе на уставној странпутици, Београд.
Друштво судија Србије, (2018) Сведочанство припреме за промену Устава од 2006. године и струка, Београд.
Kosař, D. (2018) “Beyond Judicial Councils: Forms, Rationales and Impact of Judicial Self-Governance in Europe”, German Law Journal, 7, 1567-1612.
Маринковић, Т. (2021) Одговорност председника Републике за повреду Устава – забрана утицаја на вршење судијске функције, Београд.
Marković, G. (2021) Zašto na referendumu u Srbiji zaokružiti “ne”?, dostupno na: https://www.noviplamen.net/glavna/zasto-na-referendumu-u-srbiji-zaokruziti-ne/
Марковић, Р. (2015) „Устав Републике Србије из 2006 – критички поглед“, Анали Правног факултета у Београду, 2/2006, 5-46.
Орловић, С. (2010) „Сталност судијске функције VS. Општи реизбор судија у Републици Србији“, Анали Правног факултета у Београду, 2, 163-186.
Орловић, С., Рајић, Н. (2018) „Распуштање парламента – вршење или злоупотреба уставних овлашћења“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4, 1545-1557.
Орловић, С. (2021) О уставном референдуму као мачу народном, доступно на: https://srpskipravnickiklub.rs/2021/12/23/o-ustavnom-referendumu-kao-ma%C4%8Du-narodnom.html
Орловић, С. (2021) Ко је за промену Устава, доступно на: https://srpskipravnickiklub.rs/2021/10/05/ko-je-za-promenu-ustava.html
Пајванчић, М. (2011) „О судској власти у уставном систему Србије у контексту међународних стандарда“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3, 7-21.
Пејић, И. (2014) „Конституционализација судске независности: упоредно и искуство Србије“, Зборник радова Правног факултета у Нишу, 68, 157-174.
Petrov, V. (2012) „Zašto sudija ustavnog suda (ne) mora biti istaknuti pravnik?“, Šarčević, E. (ur.), Ko bira sudije ustavnog suda?, Sarajevo, 229-248.
Радојевић, М. (2022) „Референдум у Србији – Између народне воље и манипулације“, Национални интерес, 1, 185-210.
Ракић-Водинелић, В., Кнежевић Бојовић, А., Рељановић, М. (2012) Реформа правосуђа у Србији 2008-2012, Београд.
Simović, D. (2016) “The Constitutional Court of Serbia: a Controller or an Apologist?”, Lazić, M., Knežević, S. (ed.), Legal, Social and Political Control in National, International and EU Law, Niš, 51-64.
Simović, D. (2017) „Ustavna rigidnost i aporije revizione vlasti u Republici Srbiji“, Šarčević, E., Simović, D. (ur.), Reviziona vlast u Srbiji, Sarajevo, 63-90.
Simović, D. (2017) „Ustavna rigidnost u Republici Srbiji – uzroci i posledice“, Pravni život, 12, 615-630.
Simović, D. (2018) „Uzroci prezidencijalizovanja parlamentarizma i dometi ustavnog inženjeringa u Republici Srbiji“, Simović, D., Šarčević, E. (ur.), Parlamentarizam u Srbiji, Sarajevo, 53-84.
Симовић, Д., Зекавица, Р. (2020) Људска права, Београд.
Стојановић, Д. (2018) „Осврт на радни текст амандмана о судској власти на Устав Републике Србије“, Друштво судија Србије, Сведочанство припреме за промену Устава од 2006. године и струка, Београд, 259-276.
Хасанбеговић, Ј. (2021) „Може ли промена Устава да промени српско правосуђе набоље?“, Јовановић, М. (ур.), Правно-политичке расправе о правосуђу, Београд, 7-16.
Вујанић, М. и др. (2011) Речник српског језика, Матица српске, Нови Сад.
Venice Commission, CDL-AD(2007)004, Opinion on the Constitution of Serbia.
Venice Commission, CDL-AD(2018)011, Opinion on the draft Amendments to the Constitutional provisions on the Judiciary.
Venice Commission, CDL-AD(2020)031, Revised guidelines on the holdings of referendums.
Venice Commission, CDL-AD(2021)032, Serbia - Opinion on the draft Constitutional Amendments on the Judiciary and draft Constitutional Law for the Implementation of the Constitutional Amendments.
Venice Commission, CDL-PI(2021)019-e, Serbia - Urgent Opinion on revised draft constitutional amendments on the judiciary.