CONSTITUTIONAL AMENDMENTS RESULTING FROM NECESSITY – A CRITICAL OVERVIEW OF THE CONSTITUTIONAL REFORMS OF THE JUDICIARY
Abstract
Following the referendum which took place on January 16, 2022, in which most citizens voted in favor of constitutional amendments; the National Assembly proclaimed the Constitutional Amendments on February 9. Although not a generally accepted view, there has been emphasis on these amendments as having improved the constitutional framework of the judiciary. Changes include the elimination of the three-year probationary mandate for judges and the election of all judges and court presidents to be under the exclusive jurisdiction of the High Judicial Council. The election process of the members of the High Judicial Council have also been depoliticized. In addition, the constitutional guarantee of the independence of judges have been improved, by securing the permanency of tenure of judicial office, constitutionalizing the basis for the removal of judges and more precise guaranteeing of their irremovability. Despite this, most scholars remain critical or at least evidently reserved with respect to the effects of the implemented constitutional changes. Aside from a deficit in democratic legitimacy in the convocation of the National Assembly who had decided upon the Constitutional Amendments, there is emphasis on the fact that the guarantees of the independence of the judiciary have only been partially improved with the creation of the new, and best described as hidden channels for political influence. Hence, a contextual analysis of the content of these constitutional amendments show that the implemented constitutional reform cannot have positive effects on the advancement of the rule of law in Serbia.
References
Bobek, М., Kosař, D. (2014) “Global Solutions, Local Damages: A Critical Study in Judicial Councils in Central and Eastern Europe”, German Law Journal, 7, 1257-1292.
Boljević, D. (2018) „Zapažanja o Radnom tekstu amandmana na Ustav Republike Srbije sa obrazloženjima (referencama Venecijanske komisije) u delu koji se odnosi na sudstvo“, Sveske za javno pravo, 31, 3-18.
Дајовић, Г. (пр.) (2019), Српско правосуђе на уставној странпутици, Београд.
Друштво судија Србије, (2018) Сведочанство припреме за промену Устава од 2006. године и струка, Београд.
Kosař, D. (2018) “Beyond Judicial Councils: Forms, Rationales and Impact of Judicial Self-Governance in Europe”, German Law Journal, 7, 1567-1612.
Маринковић, Т. (2021) Одговорност председника Републике за повреду Устава – забрана утицаја на вршење судијске функције, Београд.
Marković, G. (2021) Zašto na referendumu u Srbiji zaokružiti “ne”?, dostupno na: https://www.noviplamen.net/glavna/zasto-na-referendumu-u-srbiji-zaokruziti-ne/
Марковић, Р. (2015) „Устав Републике Србије из 2006 – критички поглед“, Анали Правног факултета у Београду, 2/2006, 5-46.
Орловић, С. (2010) „Сталност судијске функције VS. Општи реизбор судија у Републици Србији“, Анали Правног факултета у Београду, 2, 163-186.
Орловић, С., Рајић, Н. (2018) „Распуштање парламента – вршење или злоупотреба уставних овлашћења“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4, 1545-1557.
Орловић, С. (2021) О уставном референдуму као мачу народном, доступно на: https://srpskipravnickiklub.rs/2021/12/23/o-ustavnom-referendumu-kao-ma%C4%8Du-narodnom.html
Орловић, С. (2021) Ко је за промену Устава, доступно на: https://srpskipravnickiklub.rs/2021/10/05/ko-je-za-promenu-ustava.html
Пајванчић, М. (2011) „О судској власти у уставном систему Србије у контексту међународних стандарда“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3, 7-21.
Пејић, И. (2014) „Конституционализација судске независности: упоредно и искуство Србије“, Зборник радова Правног факултета у Нишу, 68, 157-174.
Petrov, V. (2012) „Zašto sudija ustavnog suda (ne) mora biti istaknuti pravnik?“, Šarčević, E. (ur.), Ko bira sudije ustavnog suda?, Sarajevo, 229-248.
Радојевић, М. (2022) „Референдум у Србији – Између народне воље и манипулације“, Национални интерес, 1, 185-210.
Ракић-Водинелић, В., Кнежевић Бојовић, А., Рељановић, М. (2012) Реформа правосуђа у Србији 2008-2012, Београд.
Simović, D. (2016) “The Constitutional Court of Serbia: a Controller or an Apologist?”, Lazić, M., Knežević, S. (ed.), Legal, Social and Political Control in National, International and EU Law, Niš, 51-64.
Simović, D. (2017) „Ustavna rigidnost i aporije revizione vlasti u Republici Srbiji“, Šarčević, E., Simović, D. (ur.), Reviziona vlast u Srbiji, Sarajevo, 63-90.
Simović, D. (2017) „Ustavna rigidnost u Republici Srbiji – uzroci i posledice“, Pravni život, 12, 615-630.
Simović, D. (2018) „Uzroci prezidencijalizovanja parlamentarizma i dometi ustavnog inženjeringa u Republici Srbiji“, Simović, D., Šarčević, E. (ur.), Parlamentarizam u Srbiji, Sarajevo, 53-84.
Симовић, Д., Зекавица, Р. (2020) Људска права, Београд.
Стојановић, Д. (2018) „Осврт на радни текст амандмана о судској власти на Устав Републике Србије“, Друштво судија Србије, Сведочанство припреме за промену Устава од 2006. године и струка, Београд, 259-276.
Хасанбеговић, Ј. (2021) „Може ли промена Устава да промени српско правосуђе набоље?“, Јовановић, М. (ур.), Правно-политичке расправе о правосуђу, Београд, 7-16.
Вујанић, М. и др. (2011) Речник српског језика, Матица српске, Нови Сад.
Venice Commission, CDL-AD(2007)004, Opinion on the Constitution of Serbia.
Venice Commission, CDL-AD(2018)011, Opinion on the draft Amendments to the Constitutional provisions on the Judiciary.
Venice Commission, CDL-AD(2020)031, Revised guidelines on the holdings of referendums.
Venice Commission, CDL-AD(2021)032, Serbia - Opinion on the draft Constitutional Amendments on the Judiciary and draft Constitutional Law for the Implementation of the Constitutional Amendments.
Venice Commission, CDL-PI(2021)019-e, Serbia - Urgent Opinion on revised draft constitutional amendments on the judiciary.