ДОПРИНОС РУСИЈЕ УСПОСТАВЉАЊУ ОГРАНИЧЕНЕ МОНАРХИЈЕ У СРБИЈИ (1808-1838)
Ključne reči:
Русија, кнез Милош, Сретењски устав, ограничена монархија, политика „конституциналне дипломатије“
Sažetak
Рад је посвећен улози и ставовима званичне Русије у процесу формирању организације власти у Србији, у периоду од Ерфуртске конвенције 1808. године до Хатишерифа од 1838. године. Централни проблем који се у раду претреса на основу историјских извора и новије литературе, јесте улога Русије у успостављању ограничене монархије у Србији после Другог српског устанка. Аутор се определио да истражи тај проблем пре свега због дијаметрално супротних оцена у српској правној и историјској науци о улози Русије у уставном развитку Србије током прве четири деценије 19. века. Полазећи од тезе да је за успоставање ограничене монархије и отварање уставног питања у Србији кључно било залагање Русије за увођење Совјета са непокретним члановима, аутор на основу архивске грађе показује да је такво залагање било део дугорочне стратегије ондашње руске спољне политике. Реч је о политици „конституционалне дипломатије“ цара Александра I. Притом, аутор показује да се основни принципи ове политике нису мењали у погледу Србије, ни након што су цар Александар I и његов наследник Николај I званично напустили ову политику. У раду се даје другачије виђење односа званичне Русије према Сретењском уставу од оног које доминира у српској друштвеној науци. Руски протест против Сретењског устава доводи се у везу са ондашњом политиком очувања „слабог суседа“ које се држао званични Петроград у односу на Турску, као и са доследним руским залагањем за увођење ограничене монархије у Србији, чему је био препрека Сретењски устав.
Reference
Олег Рудољфович Ајрапетов, Спољна политике Руске 1801-1914, Том I, Андрићград-Вишеград 2023.
Владилен Николаевич Владимиров et. al, Международные отношения на Балканах 1830-1856 гг., Москва 1990.
Внешняя политика России XIX и начала XX века, Серия первая: 1801-1815 гг. Том второй: Апрель1804 – декабрь 1805 г (eds. А. Л. Нарочницкий et. al), Москва 1961.
Внешняя политика России XIX и начала XX века, Серия первая: 1801-1815 гг. Том четвертый: Июль 1807 – март 1809 г (eds. А. Л. Нарочницкий et. al), Москва 1965.
Внешняя политика России XIX и начала XX века: Серия первая: 1801-1815 гг., Том пятый: Апрель 1809 г.-январь 1811 г. (eds. А. Л. Нарочницкий et. al), Москва 1967.
Внешняя политика России XIX и начала XX века: Серия вторая: 11815-1830 гг., Том второй (десятый): Октябрь 1817 г.-апрель 1819 г. (eds. А. Л. Нарочницкий et. al), Москва 1976.
Внешняя политика России XIX и начала XX века: Серия вторая: 1815-1830 гг., Том третий (одиннадцатый): Май 1819 г.-февраль 1821 г. (eds. А. Л. Нарочницкий et. al), Москва 1979.
Внешняя политика России XIX и начала XX века: Серия вторая: 1815-1830 гг., Том восьмой (шестнадцатый): Октябрь1828 г.-июль 1830 г. (eds. А. Л. Нарочницкий et. al), Москва 1995.
Внешняя политика России XIX и начала XX века: Серия вторая: 1815-1830 гг., Том семнадцатый: Август1830 г.-январь 1832 г. (eds. Г. Н. Севостьянов et. al), Москва 2005.
Михаило Гавриловић, Милош Обреновић, књ. 1, Београд 1908.
Михаило Гавриловић, Милош Обреновић, књ. 2, Београд 1909.
Михаило Гавриловић, Милош Обреновић, књ. 3, Београд 1912.
Михаило Гавриловић, Суспендовање првог српског устава, Из нове српске историје, Београд 1926.
Владислав Якимович Гросул et. al, Русский конзервативизм XIX столетия: Идеология и практика, Москва 2000.
Драгаш Денковић, Развој државне власти и управе у Србији и значај Сретењског устава од 1835. године, 150 година од доношења Сретњског устава, мај 1985, Центар за марксистичко образовање Универзитета ‚Светозар Марковић’ у Крагујевцу, Крагујевац, 1985, 127-152.
Договоры России с Востоком, С. Петербург 1869.
Ирина Степановна Достян, К вопросу об англо-русском соперничестве в Сербском княжестве в 30-е годы XIX в, Советское славяноведение 6/1966, 17-30.
Ирина Степановна Достян, Политика царизма в Восточном вопросе: верны ли оценки К. Маркса и Ф. Энгельса, Советское славяноведение 2/1991, 3-16.
Ирина Степановна Достян, Проблема создания независмых государств греков и южных славян в русско-балканских общественно-политических связях (конец XVIII – начале XIX в, Россия и Балканы, Москва 1995, 41-80.
Ирина Степановна Достян, Политика России по отношению к балканским народам в аспекте влияния идеологического и человеческого факторов (первая треть XIX века), Славяноведение 3/2005, 64-68.
Виталий Юрьевич Захаров, Конституционализм как вариант модернизации российского абсолютизма в конце XVIII – первой четверти XIX в, Российская история 6/2011.
Виталий Юрьевич Захаров, Российский и зарубежный конституционализм конца XVIII – 1-й четверти XIX вв: опыт сравнительноисторического анализа, Часть 2, Москва 2022.
Љубица Кандић, „Русија и уставни развитак Србије у првој половини XIX века – до 1839.“, Анали Правног факултета у Београду 1-3/1972, 281-296.
Елена Васильевна Киселева, Александр I и реставрация Бурбонов во Франции, Россия и Европа: Дипломатия и культура, Москва 1995, 63-78.
Елена Кудрявцева, Русская дипломатия и планы государственного устройства Сербии в первой половине XIX в, Двести лет новой сербской государственности: К юбилею начала Первого сербского востания 1804-1813 гг, Санкт-Петербург 2005, 100-112.
Елена Кудрявцева, Россия и становление сербской государствености 1812-1856, Москва 2022, PROFILIB, https://profilib.org/chtenie/9358/elena-kudryavtseva-rossiya-i-stanovlenie-serbskoy-gosudarstvennosti-1812-1856-lib.php, 15. 11. 2024.
Драгослав Јанковић, Предисторија Сретењског устава и неке напомене у вези с њим, 150 година од доношења Сретњског устава, мај 1985, Центар за марксистичко образовање Универзитета ‚Светозар Марковић’ у Крагујевцу, Крагујевац, 1985, 9-20.
Слободан Јовановић, Наше уставно питање у XIX веку, Политичке и правне расправе, књ. 1, Сабрана дела, т. 2, Београд 2005.
Слободан Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Сабрана дела, књ. 6, Београд 2005.
Миодраг Јовичић, „Устав Књажества Сербије од 1835 (‚Сретењски устав’) и његово место у свету савремене уставности“, 150 година од доношења Сретњског устава, мај 1985, Центар за марксистичко образовање Универзитета ‚Светозар Марковић’ у Крагујевцу, Крагујевац, 1985, 83-108.
Радош Љушић, Кнежевина Србија (1830-1839), Београд 1986.
Материалы к истории восточного вопроса в 1811-1813 г., Москва 1901.
Милован Миловановић, Кратак развитак уставности код Срба, Државно право и начела спољне политике Краљевине Србије, Београд 1997.
Стојан Новаковић, Двадест година уставне политике у Србији 1883-1903, Радови мемоарског карактера, Изабрана дела, књ. 7, Београд 2007.
Марко Павловић, Преображенски устав – први српски устав, Крагујевац 1997.
Марко Павловић, Српска правна историја, Крагујевац 2005.
Марко Павловић, Правна европеизација Србије 1804-1914, Крагујевац 2008.
Марко Павловић, Развитак права, Крагујевац 2018.
Политические и культурные отношения России с югославянскими землями в первой трети XIX века (eds. Е. П. Кудрявцева et. al), Москва 1997.
Нил Попов, Россия и Сербия: исторический очерк русскаго покровительства Сербии с 1806 по 1856 год, Часть I: до Устава 1839 года, Москва 1869.
Васиљ Поповић, Европа и српско питање у периоду ослобођења 1804-1918, Београд 2020.
Драгољуб Поповић, „Сретењски устав и ограничена монархија“, 150 година од доношења Сретњског устава, мај 1985, Центар за марксистичко образовање Универзитета ‚Светозар Марковић’ у Крагујевцу, Крагујевац, 1985, 169-182.
Драгољуб Поповић, Прапочетак српског парламентаризма: клице и преурањем плод, Београд 1996.
Миливоје Поповић, Борбе за парламентарни режим у Србији, Београд 1939.
Устави и владе Кнежевине Србије, Краљевине Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југославије (1835-1941), прир. Душан Мрђеновић, Београд 1988.
Зоран Чворовић, „Однос Русије према питању правног статуса Србије у процесу закључења Букурешког мировног уговора“, Ускађивање правног система Србије са стандардима Европске уније (ур. Снежана Соковић), Крагујевац 2024, 3-42.
Васа Чубриловић, Историја политичке мисли у Србији XIX века, Београд 1958.
Владилен Николаевич Владимиров et. al, Международные отношения на Балканах 1830-1856 гг., Москва 1990.
Внешняя политика России XIX и начала XX века, Серия первая: 1801-1815 гг. Том второй: Апрель1804 – декабрь 1805 г (eds. А. Л. Нарочницкий et. al), Москва 1961.
Внешняя политика России XIX и начала XX века, Серия первая: 1801-1815 гг. Том четвертый: Июль 1807 – март 1809 г (eds. А. Л. Нарочницкий et. al), Москва 1965.
Внешняя политика России XIX и начала XX века: Серия первая: 1801-1815 гг., Том пятый: Апрель 1809 г.-январь 1811 г. (eds. А. Л. Нарочницкий et. al), Москва 1967.
Внешняя политика России XIX и начала XX века: Серия вторая: 11815-1830 гг., Том второй (десятый): Октябрь 1817 г.-апрель 1819 г. (eds. А. Л. Нарочницкий et. al), Москва 1976.
Внешняя политика России XIX и начала XX века: Серия вторая: 1815-1830 гг., Том третий (одиннадцатый): Май 1819 г.-февраль 1821 г. (eds. А. Л. Нарочницкий et. al), Москва 1979.
Внешняя политика России XIX и начала XX века: Серия вторая: 1815-1830 гг., Том восьмой (шестнадцатый): Октябрь1828 г.-июль 1830 г. (eds. А. Л. Нарочницкий et. al), Москва 1995.
Внешняя политика России XIX и начала XX века: Серия вторая: 1815-1830 гг., Том семнадцатый: Август1830 г.-январь 1832 г. (eds. Г. Н. Севостьянов et. al), Москва 2005.
Михаило Гавриловић, Милош Обреновић, књ. 1, Београд 1908.
Михаило Гавриловић, Милош Обреновић, књ. 2, Београд 1909.
Михаило Гавриловић, Милош Обреновић, књ. 3, Београд 1912.
Михаило Гавриловић, Суспендовање првог српског устава, Из нове српске историје, Београд 1926.
Владислав Якимович Гросул et. al, Русский конзервативизм XIX столетия: Идеология и практика, Москва 2000.
Драгаш Денковић, Развој државне власти и управе у Србији и значај Сретењског устава од 1835. године, 150 година од доношења Сретњског устава, мај 1985, Центар за марксистичко образовање Универзитета ‚Светозар Марковић’ у Крагујевцу, Крагујевац, 1985, 127-152.
Договоры России с Востоком, С. Петербург 1869.
Ирина Степановна Достян, К вопросу об англо-русском соперничестве в Сербском княжестве в 30-е годы XIX в, Советское славяноведение 6/1966, 17-30.
Ирина Степановна Достян, Политика царизма в Восточном вопросе: верны ли оценки К. Маркса и Ф. Энгельса, Советское славяноведение 2/1991, 3-16.
Ирина Степановна Достян, Проблема создания независмых государств греков и южных славян в русско-балканских общественно-политических связях (конец XVIII – начале XIX в, Россия и Балканы, Москва 1995, 41-80.
Ирина Степановна Достян, Политика России по отношению к балканским народам в аспекте влияния идеологического и человеческого факторов (первая треть XIX века), Славяноведение 3/2005, 64-68.
Виталий Юрьевич Захаров, Конституционализм как вариант модернизации российского абсолютизма в конце XVIII – первой четверти XIX в, Российская история 6/2011.
Виталий Юрьевич Захаров, Российский и зарубежный конституционализм конца XVIII – 1-й четверти XIX вв: опыт сравнительноисторического анализа, Часть 2, Москва 2022.
Љубица Кандић, „Русија и уставни развитак Србије у првој половини XIX века – до 1839.“, Анали Правног факултета у Београду 1-3/1972, 281-296.
Елена Васильевна Киселева, Александр I и реставрация Бурбонов во Франции, Россия и Европа: Дипломатия и культура, Москва 1995, 63-78.
Елена Кудрявцева, Русская дипломатия и планы государственного устройства Сербии в первой половине XIX в, Двести лет новой сербской государственности: К юбилею начала Первого сербского востания 1804-1813 гг, Санкт-Петербург 2005, 100-112.
Елена Кудрявцева, Россия и становление сербской государствености 1812-1856, Москва 2022, PROFILIB, https://profilib.org/chtenie/9358/elena-kudryavtseva-rossiya-i-stanovlenie-serbskoy-gosudarstvennosti-1812-1856-lib.php, 15. 11. 2024.
Драгослав Јанковић, Предисторија Сретењског устава и неке напомене у вези с њим, 150 година од доношења Сретњског устава, мај 1985, Центар за марксистичко образовање Универзитета ‚Светозар Марковић’ у Крагујевцу, Крагујевац, 1985, 9-20.
Слободан Јовановић, Наше уставно питање у XIX веку, Политичке и правне расправе, књ. 1, Сабрана дела, т. 2, Београд 2005.
Слободан Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Сабрана дела, књ. 6, Београд 2005.
Миодраг Јовичић, „Устав Књажества Сербије од 1835 (‚Сретењски устав’) и његово место у свету савремене уставности“, 150 година од доношења Сретњског устава, мај 1985, Центар за марксистичко образовање Универзитета ‚Светозар Марковић’ у Крагујевцу, Крагујевац, 1985, 83-108.
Радош Љушић, Кнежевина Србија (1830-1839), Београд 1986.
Материалы к истории восточного вопроса в 1811-1813 г., Москва 1901.
Милован Миловановић, Кратак развитак уставности код Срба, Државно право и начела спољне политике Краљевине Србије, Београд 1997.
Стојан Новаковић, Двадест година уставне политике у Србији 1883-1903, Радови мемоарског карактера, Изабрана дела, књ. 7, Београд 2007.
Марко Павловић, Преображенски устав – први српски устав, Крагујевац 1997.
Марко Павловић, Српска правна историја, Крагујевац 2005.
Марко Павловић, Правна европеизација Србије 1804-1914, Крагујевац 2008.
Марко Павловић, Развитак права, Крагујевац 2018.
Политические и культурные отношения России с югославянскими землями в первой трети XIX века (eds. Е. П. Кудрявцева et. al), Москва 1997.
Нил Попов, Россия и Сербия: исторический очерк русскаго покровительства Сербии с 1806 по 1856 год, Часть I: до Устава 1839 года, Москва 1869.
Васиљ Поповић, Европа и српско питање у периоду ослобођења 1804-1918, Београд 2020.
Драгољуб Поповић, „Сретењски устав и ограничена монархија“, 150 година од доношења Сретњског устава, мај 1985, Центар за марксистичко образовање Универзитета ‚Светозар Марковић’ у Крагујевцу, Крагујевац, 1985, 169-182.
Драгољуб Поповић, Прапочетак српског парламентаризма: клице и преурањем плод, Београд 1996.
Миливоје Поповић, Борбе за парламентарни режим у Србији, Београд 1939.
Устави и владе Кнежевине Србије, Краљевине Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југославије (1835-1941), прир. Душан Мрђеновић, Београд 1988.
Зоран Чворовић, „Однос Русије према питању правног статуса Србије у процесу закључења Букурешког мировног уговора“, Ускађивање правног система Србије са стандардима Европске уније (ур. Снежана Соковић), Крагујевац 2024, 3-42.
Васа Чубриловић, Историја политичке мисли у Србији XIX века, Београд 1958.
Objavljeno
2025/10/03
Rubrika
Originalni naučni rad