RUSSIA'S CONTRIBUTION TO THE ESTABLISHMENT OF A LIMITED MONARCHY IN SERBIA (1808-1838)
Abstract
This paper is dedicated to the role and views of official Russia in the process of establishing the system of government in Serbia, from the Erfurt Convention of 1808 to the Hatt-i-Sharif of 1838. The central issue discussed in the paper, based primarily on historical sources and recent literature, is Russia's role in the establishment of a limited monarchy in Serbia after the Second Serbian Uprising. The author has chosen to investigate this issue primarily due to the diametrically opposed assessments in Serbian legal and historical science regarding Russia's role in the constitutional development of Serbia during the first four decades of the 19th century. Starting from the thesis that Russia's advocacy for the introduction of a Council with permanent members was crucial for the establishment of a limited monarchy and the opening of the constitutional question in Serbia, the author demonstrates, based on archival material, that such advocacy was part of the long-term strategy of Russian foreign policy at the time. This refers to the policy of "constitutional diplomacy" of Tsar Alexander I. The author further shows that the fundamental principles of this policy did not change with regard to Serbia, even after Tsar Alexander I and his successor Nicholas I officially abandoned this policy. The paper offers a different view of Russia's stance toward the Sretenje Constitution than that which dominates in Serbian social sciences. The Russian protest against the Sretenje Constitution is linked to the contemporary policy of maintaining a "weak neighbor" pursued by official St. Petersburg in relation to the Ottoman Empire, as well as to Russia's consistent support for the introduction of a limited monarchy in Serbia, which was hindered by the Sretenje Constitution.
References
Владилен Николаевич Владимиров et. al, Международные отношения на Балканах 1830-1856 гг., Москва 1990.
Внешняя политика России XIX и начала XX века, Серия первая: 1801-1815 гг. Том второй: Апрель1804 – декабрь 1805 г (eds. А. Л. Нарочницкий et. al), Москва 1961.
Внешняя политика России XIX и начала XX века, Серия первая: 1801-1815 гг. Том четвертый: Июль 1807 – март 1809 г (eds. А. Л. Нарочницкий et. al), Москва 1965.
Внешняя политика России XIX и начала XX века: Серия первая: 1801-1815 гг., Том пятый: Апрель 1809 г.-январь 1811 г. (eds. А. Л. Нарочницкий et. al), Москва 1967.
Внешняя политика России XIX и начала XX века: Серия вторая: 11815-1830 гг., Том второй (десятый): Октябрь 1817 г.-апрель 1819 г. (eds. А. Л. Нарочницкий et. al), Москва 1976.
Внешняя политика России XIX и начала XX века: Серия вторая: 1815-1830 гг., Том третий (одиннадцатый): Май 1819 г.-февраль 1821 г. (eds. А. Л. Нарочницкий et. al), Москва 1979.
Внешняя политика России XIX и начала XX века: Серия вторая: 1815-1830 гг., Том восьмой (шестнадцатый): Октябрь1828 г.-июль 1830 г. (eds. А. Л. Нарочницкий et. al), Москва 1995.
Внешняя политика России XIX и начала XX века: Серия вторая: 1815-1830 гг., Том семнадцатый: Август1830 г.-январь 1832 г. (eds. Г. Н. Севостьянов et. al), Москва 2005.
Михаило Гавриловић, Милош Обреновић, књ. 1, Београд 1908.
Михаило Гавриловић, Милош Обреновић, књ. 2, Београд 1909.
Михаило Гавриловић, Милош Обреновић, књ. 3, Београд 1912.
Михаило Гавриловић, Суспендовање првог српског устава, Из нове српске историје, Београд 1926.
Владислав Якимович Гросул et. al, Русский конзервативизм XIX столетия: Идеология и практика, Москва 2000.
Драгаш Денковић, Развој државне власти и управе у Србији и значај Сретењског устава од 1835. године, 150 година од доношења Сретњског устава, мај 1985, Центар за марксистичко образовање Универзитета ‚Светозар Марковић’ у Крагујевцу, Крагујевац, 1985, 127-152.
Договоры России с Востоком, С. Петербург 1869.
Ирина Степановна Достян, К вопросу об англо-русском соперничестве в Сербском княжестве в 30-е годы XIX в, Советское славяноведение 6/1966, 17-30.
Ирина Степановна Достян, Политика царизма в Восточном вопросе: верны ли оценки К. Маркса и Ф. Энгельса, Советское славяноведение 2/1991, 3-16.
Ирина Степановна Достян, Проблема создания независмых государств греков и южных славян в русско-балканских общественно-политических связях (конец XVIII – начале XIX в, Россия и Балканы, Москва 1995, 41-80.
Ирина Степановна Достян, Политика России по отношению к балканским народам в аспекте влияния идеологического и человеческого факторов (первая треть XIX века), Славяноведение 3/2005, 64-68.
Виталий Юрьевич Захаров, Конституционализм как вариант модернизации российского абсолютизма в конце XVIII – первой четверти XIX в, Российская история 6/2011.
Виталий Юрьевич Захаров, Российский и зарубежный конституционализм конца XVIII – 1-й четверти XIX вв: опыт сравнительноисторического анализа, Часть 2, Москва 2022.
Љубица Кандић, „Русија и уставни развитак Србије у првој половини XIX века – до 1839.“, Анали Правног факултета у Београду 1-3/1972, 281-296.
Елена Васильевна Киселева, Александр I и реставрация Бурбонов во Франции, Россия и Европа: Дипломатия и культура, Москва 1995, 63-78.
Елена Кудрявцева, Русская дипломатия и планы государственного устройства Сербии в первой половине XIX в, Двести лет новой сербской государственности: К юбилею начала Первого сербского востания 1804-1813 гг, Санкт-Петербург 2005, 100-112.
Елена Кудрявцева, Россия и становление сербской государствености 1812-1856, Москва 2022, PROFILIB, https://profilib.org/chtenie/9358/elena-kudryavtseva-rossiya-i-stanovlenie-serbskoy-gosudarstvennosti-1812-1856-lib.php, 15. 11. 2024.
Драгослав Јанковић, Предисторија Сретењског устава и неке напомене у вези с њим, 150 година од доношења Сретњског устава, мај 1985, Центар за марксистичко образовање Универзитета ‚Светозар Марковић’ у Крагујевцу, Крагујевац, 1985, 9-20.
Слободан Јовановић, Наше уставно питање у XIX веку, Политичке и правне расправе, књ. 1, Сабрана дела, т. 2, Београд 2005.
Слободан Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Сабрана дела, књ. 6, Београд 2005.
Миодраг Јовичић, „Устав Књажества Сербије од 1835 (‚Сретењски устав’) и његово место у свету савремене уставности“, 150 година од доношења Сретњског устава, мај 1985, Центар за марксистичко образовање Универзитета ‚Светозар Марковић’ у Крагујевцу, Крагујевац, 1985, 83-108.
Радош Љушић, Кнежевина Србија (1830-1839), Београд 1986.
Материалы к истории восточного вопроса в 1811-1813 г., Москва 1901.
Милован Миловановић, Кратак развитак уставности код Срба, Државно право и начела спољне политике Краљевине Србије, Београд 1997.
Стојан Новаковић, Двадест година уставне политике у Србији 1883-1903, Радови мемоарског карактера, Изабрана дела, књ. 7, Београд 2007.
Марко Павловић, Преображенски устав – први српски устав, Крагујевац 1997.
Марко Павловић, Српска правна историја, Крагујевац 2005.
Марко Павловић, Правна европеизација Србије 1804-1914, Крагујевац 2008.
Марко Павловић, Развитак права, Крагујевац 2018.
Политические и культурные отношения России с югославянскими землями в первой трети XIX века (eds. Е. П. Кудрявцева et. al), Москва 1997.
Нил Попов, Россия и Сербия: исторический очерк русскаго покровительства Сербии с 1806 по 1856 год, Часть I: до Устава 1839 года, Москва 1869.
Васиљ Поповић, Европа и српско питање у периоду ослобођења 1804-1918, Београд 2020.
Драгољуб Поповић, „Сретењски устав и ограничена монархија“, 150 година од доношења Сретњског устава, мај 1985, Центар за марксистичко образовање Универзитета ‚Светозар Марковић’ у Крагујевцу, Крагујевац, 1985, 169-182.
Драгољуб Поповић, Прапочетак српског парламентаризма: клице и преурањем плод, Београд 1996.
Миливоје Поповић, Борбе за парламентарни режим у Србији, Београд 1939.
Устави и владе Кнежевине Србије, Краљевине Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југославије (1835-1941), прир. Душан Мрђеновић, Београд 1988.
Зоран Чворовић, „Однос Русије према питању правног статуса Србије у процесу закључења Букурешког мировног уговора“, Ускађивање правног система Србије са стандардима Европске уније (ур. Снежана Соковић), Крагујевац 2024, 3-42.
Васа Чубриловић, Историја политичке мисли у Србији XIX века, Београд 1958.