О РАЗЛОЗИМА НЕВАЖНОСТИ ЗАВЕШТАЊА У СРПСКОМ И УПОРЕДНОМ ПРАВУ
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ 1. РАЗЛОЗИ НЕВАЖНОСТИ ЗАВЕШТАЊА У СРПСКОМ ПРАВУ 2. РАЗЛОЗИ НЕВАЖНОСТИ ЗАВЕШТАЊА У УПОРЕДНОМ ПРАВУ ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА
Sažetak
Да би било пуноважно, завештање као правни посао mortis causa мора испунити одређене услове који су дати у сваком конкретном правном поретку. У српском праву, начелно посматрано, правно дејство може да произведе само завештање које је сачинило завештајно способно лице, слободно изражавајући своју вољу, чија је садржина у складу са принудним прописима и правилима морала, а које је сачињено у неком од облика прописаних законом. Недостатак било ког од наведених елемената, чини завештање непуноважним.
Правни поредак сваке државе вреднује разлоге неважности завештања и сходно томе их разврстава на ништава и рушљива завештања. Ништавост као врста грађанскоправне санкције има за циљ да ојача правну сигурност, штитећи општи интерес и сигурност правног промета. Рушљивост, са друге стране, као санкција слабијег правног дејства, пре свега дира у приватне интересе заинтересованих лица, па су стога и њени домети ужи. Закон о наслеђивању Србије на јасан и прецизан начин раздваја ништава од рушљивих завештања у погледу узрока који до њих доводе, круга лица која се могу позивати на њих, рокова у којима је могуће истицање њиховог постојања, као и правних последица поништаја. Иако су начелно у оквирима класичних разлога неважности правних послова садржаних у Закону о облигационим односима, неки од разлога ништавости и рушљивости, као и поједини процесни аспекти неважности завештања, уважавајући његове специфичности као правног посла mortis causa, наследноправним прописима прилагођени су материји завештајног наслеђивања.
У раду се сагледавају управо начини на који су у српском, али и осталим појединим савременим правним уређењима, као што су немачко, аустријско, француско и руско право, регулисана претходно споменута питања, при чему се у фокусу пажње аутора налазе законска решења која су прихваћена у домаћем праву. На темељу њиховог сагледавања, консултујући истовремено ставове актуелне правне доктрине и судске праксе, као и узимајући у обзир поједине добре солуције уочене у упоредном праву, аутори износе одговарајуће предлоге који би могли допринети унапређењу законске регулативе посвећене разлозима неважности завештања у законодавству Србије de lege ferendа.
Reference
2. Бojaн Пајтић, Сaња Радовановић, Атила Дудаш, Облигационо право, Правни факултет у Новом Саду – Центар за издавачку делатност, Нови Сад, 2018.
3. Борислав Т. Благојевић, Наследно право СФРЈ, Завод за издавање уџбеника СР Србије, Београд, 1964.
4. Б. А. Булаевский, Р. И. Виноградова, А. Ф. Ефимов, Т. Л. Левшина, Е. А Павлова, И. В. Пантелеева, Н. В. Сучкова, М. Л. Шелютто, О. Ю. Шилохвост, К. Б Ярошенко, Коментарий к Гражданскому кодексу Российской Федерации, Части третьей, Москва 2007.
5. Владимир Олегович Гаврилов, Коментарий к разделу V части III ГК РФ, Наследственное право, Санкт-Петербург, 2003.
6. Владислав Ђорђевић, Наследно право, Правни факултет у Нишу, Ниш, 1997.
7. Дејан Ђурђевић, Апсолутна ништавност завештања, докторска дисертација, Београд, 2004.
8. Дејан Ђурђевић, Наследно право, Правни факултет у Београду, Београд, 2010.
9. Дејан Ђурђевић, Утицај недозвољеног мотива на пуноважност тестамента, Анали Правног факултета у Београду, Београд, 3-4/2004, 447-486.
10. Драгица Живојиновић, Стављање завештања ван снаге у аустријском и српском праву, Зборник радова Правног факултета у Нишу, Ниш, 88/2020, 15-33.
11. Драгица Живојиновић, Завештајна (не)способност de lege lata и de lege ferenda, Двадесет година Закона о наслеђивању Републике Србије, Ниш, 2016, 151-166.
12. Драгица Живојиновић, Ништавост фалсификованог завештања, Правни систем Србије и стандарди Европске уније и Савета Европе, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу - Институт за правне и друштвене науке, Крагујевац, 2009, 259-267.
13. Јелена Видић, Милица Ковачевић, О појединим питањима завештајног наслеђивања у српском праву – de lege ferenda (I део), Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, Нови Сад, 1/2023, 161-188.
14. Јелена Видић Трнинић, Активна завештајна способност у савременим правима Европе, Хармонизација српског и мађарског права са правом Европске уније: тематски зборник, Правни факултет у Новом Саду - Центар за издавачку делатност, Нови Сад, 2020, 317-334.
15. Jeлена Видић Трнинић, Увод у упоредно наследно право, Нови Сад, 2020.
16. Лазар Марковић, Наследно право, Штампарија „Дом“, Београд, 1930.
17. Ludwig Häsemeyer, Geltungserhaltende oder geltungszerstörende Reduktion? (1097-1108) у: M. Habersack et al (Hrsg.), Festschrift für Peter Ulmer zum 70. Geburtstag am 2. Januar 2003, De Gruyter Recht, Berlin 2003.
18. Milan Kreč, Đuro Pavić, Komentar Zakona o nasleđivanju, Narodne novine, Zagreb, 1964.
19. Михаил Сергеевич Абраменков, Петр Валерьевич Чугунов, Наследственное право, Москва, 2019.
20. Наташа Стојановић, Наследно право, Правни факултет у Нишу, Ниш, 2011.
21. Ненад Тешић, О правнопословном осамостаљивању физичких лица, Усклађивање пословног права Србије с правом Европске уније, Београд, 2013, 404-437.
22. Nikola Gavella, Vlado Belaj, Nasljedno pravo, Narodne novine, Zagreb, 2008.
23. Оливер Б. Антић, Зоран М. Балиновац, Коментар Закона о наслеђивању, Номос, Београд, 1996.
24. Р. Ю. Закиров, „К вопросу о недействительности завещания“, текст доступан на: https://ale-gribov.livejournal.com/19414.html.
25. Славко Марковић, Наследно право у Југославији, Савремена администрација, Београд, 1978.
26. Славко Марковић, Однос тестаменталне према правној и пословној способности, Зборник радова Правног факултета у Нишу, Ниш, 1974, 155-172.
27. Слобода Мидоровић, Делимична ништавост уговора, докторска дисертација, Нови Сад, 2022.
28. Tамара Ђурђић-Милошевић, Неки аспекти завештајне способности, Правни живот, Београд, 10/2013, 565-577.
29. Francis Lefebvre, Successions et libéralités, Régime juridique et fiscal, Nouvelle édition 2011.
30. Hans Brox, Wolf-Dietrich Walker, Erbrecht, München, 2010.
31. Грађански законик Аустрије из 1811. године (Allgemeines Вürgerliches Gesetzbuch, JGS Nr. 946/1811, закључно са изменама и допунама из 2020. године, BGBI. I Nr. 16/2020). Доступан на: https://www.jusline.at/gesetz/abgb.
32. Грађански законик Немачке из 1896. године (Bürgerliches Gesetzbuch, BGBI. I S. 42, 2909; 2003 I S. 738, закључно са изменама и допунама из 2024. године, BGBI. 2024 I Nr. 323). Доступан на: http://www.gesetze-im-internet.de/bgb/BJNR001950896.html.
33. Грађански законик Француске из 1804. године (Civil Code, закључно са изменама и допунама из 2024. године). Доступан на:https://www.legifrance.gouv.fr/codes/texte_lc/LEGITEXT000006070721/.
34. Грађански кодекс Руске Федерације - трећи део N 146-ФЗ (наследно право), ступио на снагу 2002. године, последње измене и допуне од 13. децембра 2024. године.
Доступан на: base.garant.ru/10164072/
35. Закон о ванпарничном поступку Републике Србије, „Службени гласник СРС“, бр. 25/1982, 48/1988; „Службени гласник РС“, бр. 46/1995 – др. закон, 18/2005 – др. закон, 85/2012, 45/2013 – др. закон, 55/2014, 6/2015 и 106/2015 – др. закон и 14/2022.
36. Закон о наслеђивању Републике Србије, „Службени гласник РС“, бр. 46/1995, 101/2003 – одлука УСРС и 6/2015.
37. Закон о облигационим односима, "Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93, "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља и "Сл. гласник РС", бр. 18/2020.
38. Закон о пензијском и инвалидском осигурању Републике Србије, "Сл. гласник РС", бр. 34/2003, 64/2004 - одлука УСРС, 84/2004 - др. закон, 85/2005, 101/2005 - др. закон, 63/2006 - одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - одлука УС, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022, 76/2023 и 94/2024.
39. Одлука ВКС Рев 2647/2021 од 20.10.2022. године, доступна на: https://www.vrh.sud.rs/sr-lat/rev-26472021-3139.
40. Решење Вишег суда у Новом Саду ГЖ-2093/16 од 21.06.2016.године, доступно на: http://bilten.osns.rs/presuda/sentenca?url=delimicno-lisenje-poslovne-sposobnosti.
41. Одлука ВС Рев 20539/2023 од 04.04.2024. године, доступна на: vrh.sud.rs.
42. Одлука ВКС Рев 5151/2020 од 14.04.2021. године, доступна на: vrh.sud.rs.Cour de cassation, 1re chambre civile 20 mars 2013, n° 11-28318, доступна на: https://www.legifrance.gouv.fr/affichJuriJudi.do?oldAction=rechJuriJudi&idTexte=JURITEXT000027209240&fastReqId=51702958&.
43. Cour de cassation. 1re chambre civile 17 février 2010, n° 08-21927, доступна на: https://www.legifrance.gouv.fr/affichJuriJudi.do?oldAction=rechJuriJudi&idTexte=JURITEXT000021855971&fastReqId=1466743919&fastPos=1.