ПЕРСОНАЛО ПОЉЕ ПРИМЕНЕ РАДНОПРАВНИХ НОРМИ И СТАТУС ЗАПОСЛЕНОГ ЛИЦА

Abstract

У центру пажње овог рада налази се значај персоналног поља примене радноправне регулативе и то полазећи од холистичког приступа појму запосленог лица. Ово из разлога што је у Европској унији све актуелније питање, која радно ангажована лица би требало да буду обухваћена регулама радног законодавства у условима флексибилизације тржишта рада. Поменута дилема последица је значајно измењених економских и друштвених околности у ХХ веку, проузрокованих процесом глобализације.

Имајући у виду наведено, у раду се најпре говори о утицају нових економских и друштвених околности на статус запосленог лица, нарочито у радном праву Мађарске. Наиме, која ће то лица уживати статус запосленог, зависи од начина на који је овај појам одређен од стране законодавца. Но, у последњих неколико деценија, поред законодавца, битну улогу у одређивању персоналног поља примене радноправних регула има и судска пракса, и социјални партнери, а нарочито синдикати запослених, који кроз социјални дијалог настоје да нормама радног законодавства буде обухваћен што шири круг радно ангажованих лица. С тим у вези, у раду ће бити приказане промене персоналног поља примене радног законодавства у Мађарској од Закона о раду из 1992 до новог Закона о раду из 2012 године и то кроз кључне заједничке тачке – карактеристике радног односа.

На крају, како живот не престаје окончањем радног века, у раду се бавимо и нормама социјалног осигурања које своје упориште налазе и у радном односу.