Да ли је кривично дело увек најтеже казнено дело? (I део)

Abstract

Сажетак: У  Републици Србији  постоје три  врсте казнених дела, кривична дела, прекршаји  и  привредни  преступи. Кривичним закоником је прописано  да је кривично  дело  оно  дело  које је законом предвиђено  као  кривично  дело, које је противправно  и  скривљено. Закнодавац је Законом о  прекршајима прописао  да је  прекршај   противправно дело које је законом или другим прописом надлежног органа одређено као прекршај и за које је прописана прекршајна санкција. Законом о  привредним преступима прописује се да је привредни преступ друштвено штетна повреда прописа о привредном или финансијском пословању која је проузроковала или је могла проузроковати теже последице и која је прописом надлежног органа одређена као привредни преступ. Полазећи  од друштвене опасности  и  запрећене казне кривична дела су   најстрожа казнена дела, у односу  на прекршаје и  привредне преступе.

Аутор у овом раду има за циљ да укаже да одговорност за кривично дело не мора да буде најтежи вид казнене одговорности. Одговорност за прекршај, у појединим случајевима, може бити „строжа“ по учиниоца, од одговорности за кривично дело.  У раду се указује на поједине одредбе Кривичног законика и Закона о прекршајима, на основу којих аутор долази до закључка да је одговорност због учињеног кривичног дела у појединим случајевима „блажа“ по учиниоца дела, у односу на одговорност за прекршај.