Кривични поступак из аспекта Фихтеовог субјективног идеализма

  • Милош Р. Галић студент докторских студија Правног факултета Универзитета у Новом Саду

Abstract


Сажетак: Човек свет око себе спознаје умом који представља једини пут да се дође до истине о објективној стварности. Субјект тежећи да спозна стварност, може да дође до више резултата о њој посматраући је из различитих аспеката, од којих сви могу да буду логички тачни али је само један истинит. Аутор у раду приказује кривични поступак посматран из аспекта Фихтеовог субјективног идеализма. У раду се прво анализира дијалектика субјективног идеализма, која се састоји од три елемента, тезе (свести субјекта о себи), антитезе (објективне стварности) и синтезе (квалитативно субјективног сазнања). Услед немогућности да сазна апсолутну истину о стварности, субјект долази до најтачнијег резултата о некој чињеници сагласношћу са другим субјектима, односно консензусом. Како би се дошло до истине о causa criminalis, улоге у кривичном поступку су подељене на три субјекта. Из аспекта субјективног идеализма елементи кривичног поступка, подељени начелом трипартитне поделе улога су одбрана (теза), оптужба (антитеза) и сазнање суда о causa criminalis (синтеза). Једино начело трипартитне поделе улога представља правилну форму сазнања истине и обезбеђује правилну примену закона. Аутор долази до закључка да је ово начело најисправније примењено у мешовитом кривичном поступку, уз приказ мањкавости акузаторног и инквизиторног поступка. Замишљено да доведе до процедуралне правде, начело трипартитне поделе улога је субјективно одређено, те самим тим несавршено, услед чега остаје отворено питање, да ли је уопште могуће доћи до процедуралне правде или она представља само замишљени идеал коме субјекти поступка теже.

Кључне речи: кривични поступак, теза, антитеза, синтеза.

Author Biography

Милош Р. Галић, студент докторских студија Правног факултета Универзитета у Новом Саду
Маст. прав.

References

Драгиша Дракић, „Кривично право и психологија – тачке спајања“ Зборник радова Правног факултета у Новом Саду бр. 2(2014)

Max Weber (Вебер), Metodologija društvenih nauka, Zagreb 1986, (sa nemačkog preveo A. Marušić)

Јаcques Derrida (Дерида), Of grammatology, Baltimore: John Hopkins University Press 1997, (translated by G. C. Spivak)

Стеван Врачар, „Методолошка интеграција правних наука“ Међународни симпозијум о методологији правних наука, октобар 1967, Српска Академија наука и Уметности, Београд 1973

Immanuel Kant (Кант), The critique of pure reason, (http://www.sacred-texts.com/phi/kant/critpure.txt 28. jul 2017.)

Милош Галић, Аристотелово схватање државе и права, Нови Сад 2015, (мастер рад)

Лазар Вркатић, Онтологијски став филозофије права, Нови Сад 2009

Јohan Gotlib Fihte, Učenje o nauci, Beograd 2007, (sa nemačkog preveo D. Đurić)

Gordana Vukadinović, Radivoj Stepanov, Teorija prava I, Petrovaradin 2001

Joseph Henry Beale (Бил), „Consent in Criminal Law“ Harvard Law Review, (eds. Harvard Law Review Association), Harvard 1895

Маry Hesse (Хес) „Habermas Consensus Theory of Truth“ Proceedings of the Biennial Meeting of the Philosophy of Science Association 1978, University of Cambridge 1978

Zoran Stojanović, Kriterijumi određivanja inkriminacija, Ljuljbana 1981 (doktorska disertacija)

Бела Хамваш, Теорија романа, Београд 1996, (са мађарског превео С. Бабић)

Ludvig Vitgenštajn, O izvesnosti, Novi Sad 1988, (sa nemačkog preveo B. Zec)

Angèle Kremer – Marieti (Кремр – Маријети), „Les fondements philosophiques du droit penal“ Le Droit en Procès, Jacques Chevallier (éd.), Paris 1983

Драган Митровић, „Научнофилозофска заснованост извесности“ О праву – изабрани есеји, Београд 2017

Драган Милков, Управно право II, Нови Сад 2012

Momčilo Grubač, Krivično procesno pravo, Beograd 2015

Снежана Бркић, „Критички осврт на уређење истраге у ЗКП Србије 2011. године“ Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 2 (2015)

Војислав Ђурђић, Марко Трајковић, „О истини у кривичном поступку“ Зборник радова Правног факултета у Нишу, бр. 65 (2013)

Kodeks profesionalne etike advokata, Službeni glasnik RS, br. 27/2012

Драган Митровић, „Зашто не постоји процедурална правда“ О праву – изабрани есеји, Београд 2017

Тома Живановић, Систем синтетичке филозофије права III, Београд 1959

Илија Јованов, „Отфрид Хефе: Правда, Филозофски увод“ Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 2 (2014)

Published
2018/03/01
Section
Original Scientific Paper