ВАЗДУШНИ САОБРАЋАЈ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ – ОД НАЦИОНАЛНОГ ДО ГЛОБАЛНОГ

Abstract

Процес либерализације европског ваздухопловног простора каснио је за ширењем слобода промета у другим гранама саобраћаја на тлу Европске уније. Разлоге пре свега треба тражити у политичкој осетљивости држава чланица и њиховој неспремности за одрицањем од суверенитета на свом територијалном небу. Тек крајем осамдесетих година прошлог века Европска Заједница почиње да предвиђа пакете прописа који ће водити либерализацији европског ваздушног простора, те коначно и стварању Single European Sky политике. Након што је постигнутo јединственo ваздухопловно тржиште без препрека у слободама транспорта и конкуренције, у последњој деценији Европска унија иде корак даље, те своје пакете прописа„извози“ и у суседне државе, нечланице, тежећи на тај начин ширењу утицаја и на ваздушном простору изван својих граница. Тако се 2006. године Република Србија нашла у групи земаља које су са Европском унијом потписале Споразум о јединственом ваздушном простору (енг. ЕСАА – Еuropean Common Aviation Area). Како примена овог споразума још увек није у потпуности заживела, остаје отворено питање његових коначних ефеката, односно да ли ће политички интереси добити предност над неспорним економским бенефитима оваквог споразума за државе чланице.