УТВРЂИВАЊЕ ИСТИНЕ У ПРЕКРШАЈНОМ ПОСТУПКУ – УТВРЂИВАЊЕ ПРЕКРШАЈНЕ ОДГОВОРНОСТИ

Abstract

Прекршаји, као врста казнених дела, у Републици Србији су дела која се најчешће чине. Највећи број лица која се казнe за учињени прекршај кажњава се новчаном казном, док je изрицање казне затвора реткост. Међутим, не тако мали број прекршајно кажњених лица, налази се на издржавању тзв. суплеторног затвора. Као дела која се најчешће чине и која су мање друштвено опасна, поједностављен је поступак утврђивања истине у прекршајном поступку. Прекршајне санцкије изриче прекршајни суд, али постоји могућност да и Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки изрекне новчану казну. Осим тога, овлашћени орган односно овлашћено лице може да изда прекршајни налог.

Предмет пажње аутора јесте управо поступак у којем се утврђује истина од стране прекршајног суда, а циљ је да се укаже на одређење недостатке који се прописују у актуелном Закону о прекршајима а који отежавају или онемогућавају утврђивање истине. Осим тога, аутори у раду указују и на одређене недостатке приликом издавања прекршајног налога, где је утврђивање истине занемарено, а главни циљ јесте да се учинилац казни а изречена новчана казна у фиксном износу што пре наплати.