САРАДЊА СЛУЖБИ БЕЗБЕДНОСТИ СФРЈ СА СЛУЖБАМА ДРУГИХ ДРЖАВА ПОСЛЕ БРИОНСКОГ ПЛЕНУМА ДО СРЕДИНЕ ОСАМДЕСЕТИХ ГОДИНА ПРОШЛОГА ВЕКА

Abstract

Сажетак: У овом раду истраживана је и обрађена сарадња служби државне безбедности Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, са службама безбедности других држава, од Брионског пленума, тачније после друге половине 1966. године, па све до средине осамдесетих година прошлог века. Полазећи од политике коју је водило тадашње државно и политичко руководство, анализираће се остварени резултати сарадње са службама безбедности  западних земаља и НАТО пакта, Варшавског уговора, Покрета несврстаних, као и других држава и ослободилачких покрета.

Службе безбедности некадашње Југославије имале су активну улогу у сарадњи са многим службама у различитим деловима света. Приоритет у сарадњи били су ослободилачки покрети које је тадашња југословенска власт здушно подржавала, „кроз стратешко опредељење њене спољне и унутрашње политике у борби за независност и као одлучног фактора за мир и безбедност у Европи и у свету“.

У складу са прокламованим начелима сарадња са страним службама безбедности заснивала се, пре свега, на принципима једнакости, независности, немешања у унутрашње проблеме других држава и узајамног поштовања и солидарности.

Одвијала на билатералној основи,  а у циљу јачања и унапређења безбедносних интереса Југославије, афирмације њеног међународног положаја и проактивне улоге у међународним односима, нарочито у оквиру Покрета несврстаних.

Кључне речи: службе безбедности, сарадња, размена података, Брионски                                         пленум, Покрет несврстаних