Obaveze ugovornih strana kod ugovora o usluživanju hrane i pića

Abstract

Usluga usluživanja hrane i pića, stara je gotovo koliko i civilizacija. Iako je ovaj posao masovan i kao deo ugostiteljske delatnosti prisutan svuda još uvek u našem pravu ugovor koji se zaključuje povodom ovog posla nije među imenovanim ugovorima. Ključni izvor prava kod nas, ali i u uporednom pravu, za ovaj ugovor  su poslovni običaji. Ugovor o usluživanju hrane i pića je mešoviti ugovor i zbog svoje složenosti veoma je interesantna njegova pravna priroda. Specifičnosti ovom pravnom poslu  daje i činjenica da se ne radi o običnoj usluzi već o aktivnosti koja osim što zahteva kulinarske sposobnosti, od davaoca usluge traži da poznaje i gastronomiju,  običaje pojedinih naroda i druge sposobnosti koje određuju stručne osobine lica koje pruža uslugu. I sama kategorija dobrog privrednika, odnosno dobrog ugostitelja kod ovog ugovora je veoma dinamična jer se ona mora ceniti iz svih datih okolnosti, koje mogu biti veoma nepredvidljive. Kroz razmatranje pravne prirode, ali i prava i obaveza ugovornih strana, pokušali smo da ukažemo na pitanja koja zahtevaju posebnu pažnju. Uzeli smo u obzir i izvore prava koji se na posredan način odnose i na ugovor o usluživanje hrane i pića. Tu, pored Zakona o obligacionim odnosima ubrajamo i Zakon o turizmu. Takođe smo ukazali na neka uporedna zakonodavsta i pravnu nauku.