Is the Territorial Autonomy of Vojvodina a Part of the Constitutional Identity of the Republic of Serbia
Abstract
The Republic of Serbia still does not have a clearly defined constitutional identity. One of the delicate questions from this sphere is whether the territorial autonomy of Vojvodina has become part of the constitutional identity of the Republic of Serbia. An affirmative response to this question can be founded on the belief that territorial autonomy has been a continuous form of decentralization of state for over seven decades. However, if we take into consideration that the territorial autonomy has continually changed and circulated between extreme models; which thereby are not coherent with the theoretical notion of territorial autonomy, it can be concluded that the autonomous province of Vojvodina is a resolute element of the constitutional system of the Republic of Serbia only nominally and only by way of its form, but not its content. Simultaneously, the existing model of territorial autonomy is disputed with criticisms that its level is low, and that its constitutional guarantees are weak and ineffective. These words clearly suggest that the constitutional model of territorial autonomy has yet to finalize its form. Taking into consideration that the territorial autonomy has commonly been a disintegrating factor, in addition to the fact that aside from tradition which is also questionable, there do not exist other convincing factors for the survival of the autonomous province of Vojvodina. The Republic of Serbia should turn toward a different model of territorial decentralization.
Key words: constitution, constitutional identity, territorial autonomy, national minorities, Republic of Serbia, Vojvodina.
References
Антић, Ч. (ур) (2014) Досије Аутономна покрајина Војводина. Београд.
Benedikter, T. (2009) The World‘s Modern Autonomy System - Concepts and Experiences of Regional Territorial Autonomy. Bolzano: EURAC Research.
Benedikter, T. (2007) The World's Working Regional Autonomies: An Introduction and Comparative Analysis, London.
Bilkova, V. (2015) The Use of Force by the Russian Federation in Crimea, Zeitschrift für ausländisches öffentliches Recht und Völkerrecht, 1, 27-50.
Całus, K. (2014) Gagauzia: growing separatism in Moldova?, OSW Commentary, 129, 1-9.
Christakis, T. (2015) Self-Determination, Territorial Integrity and Fait Accompli in the Case of Crimea, Zeitschrift für ausländisches öffentliches Recht und Völkerrecht, 1, 75-100.
Ghai, Y., Woodman, S. (eds.) (2013) Practicing Self-Government – A Comparative Study of Autonomous Regions, Cambridge.
Грлица, M. (ур) (2009) Колико се познајемо - из историје националних заједница у Војводини, Нови Сад.
Димитров, Е. (1991) Концепт југословенског федерализма и аутономије и предстојеће уставне промене, Јовичић, М. (ур), Актуелни проблеми устава и уставних промена, Београд, 97-122.
Дракић, Г. (2012) Спровођење аграрне реформе у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца на подручју Војводине на примеру поседа средње величине, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3, 271-283.
Ђере, З. (2004) Скица промена етничког састава становништва на тлу данашње Војводине 1526-1919. године, Истраживања, 15, 105-125.
Ђорђевић, Ј. (1982) Уставно право, Београд.
Јовановић, М. (2009) Статут АП Војводине – да ли аутономија прелази у федерализам, Марковић, Р. (ур), Предлог статута АП Војводине, Београд, 130-148.
Јовановић, С. (1995) Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Београд.
Јовичић, М. (2006) Савремени федерализам, Београд.
Јовичић, М. (1991) Проблеми уставног уређења југословенске федерације и облика територијалне аутономије, Јовичић, М. (ур), Актуелни проблеми устава и уставних промена, Београд 123-142.
Комшић, Ј. (2014) Принципи конституционализма и њихово кривотворење у Србији, Гласник Адвокатске коморе Војводине, 9-10, 549-572.
Комшић, Ј. (2006) Војвођански идентитет у транзицији, Домоњи, П. (ур), Војвођански идентитет, Београд, 44-67.
Korhec, Т. (2017) Ustavna revizija i manjinska prava – u kojoj meri je reviziona vlast slobodna da menja posebna prava manjina u Ustavu Republike Srbije, Šarčević, Е., Simović, D. (ur), Reviziona vlast u Srbiji, Sarajevo, 115-142.
Корхец, Т., Беретка, К. (2018) Уставносудско и законско уобличавање нормативне надлежности аутономне покрајине Војводине, Анали Правног факултета у Београду, 1, 90-116.
Костић, Л. (2000) Уставно право, Београд.
Кркљуш, Љ. (2010) Аутономија Војводине до 1918. године – да ли је постојала, када и каква?, Анали Правног факултета у Београду, 2, 5-35.
Кутлешић, В. (2010) Федерализам у другој Југославији, Фира, А., Марковић, Р. (ур), Два века српске уставности, Београд, 349-366.
Кутлешић, В. (1986) Расподела законодавне надлежности између федерације и федералних јединица у развитку југословенског федерализма, Београд.
Марковић, Р. (2015) Уставно право, Београд.
Марковић, Р. (2009) Осврт на конвепцију и садржину Предлога статута Аутономне покрајине Војводине, Марковић, Р. (ур), Предлог статута АП Војводине, Београд, 69-80.
Марковић, Р. (1982) Уставно право. Београд.
Марковић, С., Гавриловић, Д., (2013)Војвођански покрет између јединствене страначке платформе и страначких интереса. Истраживања, 24, 427-444.
Marxsen, C. (2014) The Crimea Crisis – An International Law Perspective. Zeitschrift für ausländisches öffentliches Recht und Völkerrecht, 2, 367-391.
Мијатовић, Б. (2013) Војводина и непосредни порези око 1925: да ли је било пљачке? Зборник Матице српске за друштвене науке, 3, 429-449.
Милков, Д. (2003) О регионализацији Србије. Вучић, О., Чавошки, К. (ур), Уставне промене, Београд, 298-307.
Митровић, М. (2003) Легитимитет политичких актера и нека отворена питања уставне реформе у Србији. Вучић, О., Чавошки, К. (ур), Уставне промене, Београд, 105-122.
Орловић, С. (2018) Уставно право, Нови Сад.
Орловић, С. (2014) Највиши правни акти у аутономији Војводине, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2, 257-287.
Павловић, М. (2012) Југословенска Краљевина: прва европска регионална држава. Зборник Матице српске за друштвене науке, 4, 503-521.
Павловић, М. (2003) Правноисторијски и упоредноправни поглед на уставне промене. Вучић, О., Чавошки, К. (ур), Уставне промене, Београд, 23-46.
Пајванчић, М. (2014) Аутономне покрајине – Европски стандарди и уставна решења, Гласник адвокатске коморе Војводине, 9-10, 593-609.
Пејин, Ј. (2003) О аутономији Војводине. Вучић, О., Чавошки, К. (ур), Уставне промене, Београд, 315-328.
Schlegel, S. (2018) How could the Gagauz Achieve Autonomy and what has it Achieved for them? A Comparison Among Neighbors on the Moldova-Ukrainian Border, Journal on Ethnopolitics and Minority Issues in Europe, 1, 1-23.
Симовић, Д., Петров, В. (2018) Уставно право. Београд.
Simović, D. (2017) Ustavna rigidnost i aporije revizione vlasti u Republici Srbiji. Šarčević, Е., Simović, D. (ur), Reviziona vlast u Srbiji, Sarajevo, 63-89.
Симовић, Д. (2013) Уставносудско уобличавање територијалне аутономије Војводине. Наука, безбедност, полиција. 3, 53-69.
Смодлака, Ј. (1920) Нацрт Југословенског устава. Загреб.
Станковић, М. (2018) Право локалне самоуправе. Београд.
Степанов, Р. (2015) Војводина: од Трианона 1920. до Устава Србије 2006. године. Политикон, 10, 9-36.
Степанов, Р. (2014) Уставни и политички триптих Војводине, Гласник Адвокатске коморе Војводине. 9-10, 573-592.
Стојановић, Р. (2003) Децентрализација Србије. Вучић, О., Чавошки, К. (ур), Уставне промене. Београд, 308-314.
Томић, М. (2016) Правно уређење Дунавске бановине и концепти државноправног статуса Војводине 1929-1941. Докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд.
Фира, А. (1995) Уставно право Републике Србије и Републике Црне Горе. Нови Сад.
Чавошки, К. (2009) Државност Војводине и могућност сецесије. Марковић, Р. (ур), Предлог статута АП Војводине, Београд, 81-86.