СТРАТЕГИЈА СУПРОСТАВЉАЊА НАСИЉУ У ПОРОДИЦИ
Abstract
Аутор се у раду баве анализом ефективности и ефикасносту рада државних органа Србије, пре свега полиције, јавног тужилаштва и суда, у супростављању насиљу у породици. Наиме, полиција доношењем (2016.) и применом (јун 2017.) Закона о спречавању насиља у породици (у даљем тексту - Закон) добија кључну улогу у овој области. Многа истраживања показују да је од инкриминације кривичног дела насиље у породици у наш казнени систем 2002. године, у званичним евиденцијама полиције, јавног тужилаштва и суда ова друштвено-негативна појава вишеструко порасла. Супротан тренд није уследио ни након доношења (2005.) и примене (2006.) Породичног закона (ПЗ), и инкриминисања у наш правни систем породичноправних мера заштите од насиља у породици. Евидентно је то да је држава тражила ефикасније начине да се супростави овој појави. При томе, треба имати у виду чињеницу да иако је свима позната крилатица „најефикаснији је преки суд“, он као такав, без обзира на брзину решавања спорних питања, не постоји нигде у савременом демократском друшттву, нити било ко разматра могућност таквог суђења. Поштовање људских права захтева одређене процедуре и правила који неминовно успоравају поступак, и негативно утичу на ефикасност. У кривичном и парничном поступку у супростављању насиљу у породици главну улогу имају јавно тужилаштво и суд. Јавно тужилаштво подиже оптужбу и подноси тужбу а суд доноси пресуду. Полиција преузима мере по налогу и под контролом јавног тужилаштва и суда. Међутим, Закон полицији даје нову улогу, да самостално, по службеној дужности, у временски ограниченом и хитном поступку, изриче хитне мере у трајању 48 часова. Суд може да их продужи за нових 30 дана, али не може да их укине. Аутор овог рада разматра постигнуте резултате у супростављању насиљу у породици након доношења новог Закона и да ли је прописивањем хитних мера и препуштањем кључне улоге у супростављању насиљу у породици полицији, решен овај друштвено-негативни проблем? При томе, аутор закључује да Закон не даје полицији могућност избора приликом доношења наређења. Ако процена ризика указује на најмања сумњу да може доћи до насиља у породици у непосредној будућности, то резултира изрицањем хитних мера. Зато је у Србији за годину дана изречено више хитних мера него у државама са сличним бројем становника на петогодишњем нивоу. Међутим, број убијених жена је константан и није смањен применом Закона.
Кључне речи: насиље у породици, полиција, хитне мере, мере заштите, превенција.
References
Бошковић Александар, Пухача Јасмина, „Анализа практичне примене Закона о спречавању насиља у породици с посебним освртом на примену хитних мера“, НБП-Журнал за криминалистику и право, 1/2019, 33-52.
Закон о полицији (ЗП), Службени гласник РС", бр. 6/2016, 24/2018, 87/2018,
Коларић Драгана, Условна осуда са заштитним надзором и друге алтернативне кривичне санкције у Кривичном законику Србије, у: Алтернативне кривичне санкције (Станко Бејатовић и Иван Јовановић), Београд, 2018.
Коларић Драгана, Марковић Саша, Поједине недоумице у примени Закона о спречавању насиља у породици, Анали Правног факултета у Београду, 73-92.
Марковић Саша, „Поједина искуства у примени Закона о спречавању насиља у породици“, у: Организација правосуђа и ефикасност судске заштите (Европски стандарди и стање у Србији) – Кривичноправни аспект (Станко Бејатовић), септембар 2018, Златибор, 245-260.
Марковић Саша, Спречавање и сузбијање насиља у породици, Београд 2018а,
Ристивојевић Бранислав, „Да ли је Закон о спречавању насиља у породици заказао“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018, 137-152
Марковић Саша, „Мере за спречавање насиља у породици и за заштиту жртава у правном систему Србије са посебним освртом на хитне мере“, НБП-Журнал за криминалистику и право, 2/2019,
Sage Andrew, Systems Engineering for Risk Management, Netherlands, 1995,
Бугарски Татјана, Борба против насиља у породици у пракси надлежних органа у Новом Саду, Зборник радова Правног факултета Нови Сад, 1/2018, 91-115
Стевановић Обрад, Субошић Дане, Кекић Далибор, „Специфичне каракатеристике закона о спречавању насиља у породици“, Зборник радова Правног факултета Нови Сад, 1/2018, 153-168.
Стратешка процена јавне безбедности, Министарсво унутрашњих послова Републике Србије, Дирекција полиције, Београд, 2017,