ОБЈЕКТИВНА ОДГОВОРНОСТ ЗБОГ ШТЕТЕ ИЗАЗВАНЕ УПОТРЕБОМ МЕДИЦИНСКИХ СРЕДСТАВА
Abstract
У раду се разматра могућност примене објективне одговорности за опасне ствари и опасне делатности и на одговорност здравствених радника/здравствених установа за штету која се пацијентима проузрокује применом опасних медицинских средстава. Поред француског и мађарског права, као примера за тзв. отворени систем објективне одговорности, анализирано је и раније југословенско, као и актуелно хрватско и српско право и судска пракса. На крају рада, аутор даје низ аргумената на основу којих оправдава примену објективне одговорности за штету и на одговорност здравствених радника/здравствених установа.
References
Civil Code of Hungary (CCH), 26 February 2013.
Code Civil Français. Version consolidée au 21 juillet 2019.
Deutsch Erwin, Medizinrecht. Arztrecht, Arzneimittelrecht und Medizinprodukterecht. Berlin, 1999.
Deutsch Erwin, Spickhoff Andreas, Medizinrecht, 5. Auflage, Berlin, 2003.
Elspeth Reid, „Liability for Dangerous Activities: A Comparative Analysis“, International and Comparative Law Quarterly, Vol. 48, Issue 4 (October 1999).
Green Michael, Schultz William., „Tort Law Deference to FDA Regulation of Medical Devices“, Georgetown Law Journal, Vol. 88, Issue 7 (July 2000).
John Ingram, „Liability of Medical Institutions for the Negligence of Independent Contractors Practicing on Their Premises“, Journal of Contemporary Health Law and Policy, Vol. 10.
Kelson John M., „State Responsibility and the Abnormally Dangerous Activity“, Harvard International Law Journal, Vol. 13, Issue 2 (Spring 1972).
Kerry Kearney, McCord Edward, „Hosital Management Faces New Liabilities“, Health Lawyer, Vol. 6, Issue 3 (Fall 1992).
Kostić Dragan, Pojam opasne stvari, Institut za uporedno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1975.
Kонстантиновић Михаило, Облигације и уговори: Скица за законик о облигацијама и уговорима (Kласици југословенског права), Службени лист СРЈ, Београд 1996., први пут објављена 1969. године у издању Правног факултета у Београду.
Menyhárd Attila, „Medical Liability in Hungary“, u: Bernhard A. Koch (ed.), Medical Liability in Europe: A Comparison of Selected Jurisdictions, Tort end Insurance Law, 2011.
Palmer Vernon, „General Theory of the Inner Structure of Strict Liability: Common Law, Civil Law, and Comparative Law“, Tulane Law Review, Vol. 62, Issue 6, (1987-1988).
Schreiber, HL, Apparative Medizin: Rechtliche Probleme der Verantwortlichkeit des Arztes, у: Leopoldina Symposium: der Arzt und apparative Medizin, Nova Acta Leopoldina, neue Folge, Nummer 249, Band 55, Halle., 1983.
Taylor Simon, „The development of medical liability and accident compensation in France“, u: Hondius Ewoud (ed), The development of medical liability, Cambridge University Press, 2010.
United Nations-International Law Commission, Survey of liability regimes relevant to the topic of international liability for injurious consequences arising out of acts not prohibited by international law (international liability in case of loss from transboundary harm arising out of hazardous activities), Fifty-sixth session, Geneva, 3 May-4 June and 5 July-6 August 2004.
World Health Organization, First WHO global forum on medical devices: context, outcomes, and future actions, 9 –11 September 2010 Bangkok, Thailand, Version 8 April 2011.
Zimmermann Reinhard, The Law of Obligations: Roman Foundatios of the Civilian Tradition, Oxford University Press, 1996.
Ђорђе Николић, „Објективна одговорност медицинских посленика за штету од опасних медицинских средстава – аргументи pro et contra“, Анали Правног факултета у Београду, година LXVI, 1/2018.
Заkон о леkовима и медицинсkим средствима (Сл. гласник РС, бр. 30/2010, 107/2012, 113/2017 - др. закон и 105/2017 - др. закон).
Заkон о правима пацијената – ЗПП, Сл. гласник РС, бр. 45/2013 и 25/2019 - др. закон.
Закон о облигационим односима - ЗОО, Сл. лист СФРЈ, бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, Сл. лист СРЈ, бр. 31/93 и Сл. лист СЦГ, бр. 1/ 2003 - Уставна повеља.
Јаков Радишић, Медицинско право, „Номос“ Београд, Београд, 2004.
Јаков Радишић, Облигационо право, општи део, десето издање, Ниш 2016.
Јаков Радишић, Одговорност због штете изазване лекарском грешком у лечењу и у обавештавању пацијента, „Номос“ Београд, Београд, 2007.
Константин Петровић, „Свако лице које се подвргне медицинској интервенцији сноси ризик од објективних последица те интервенције“, Правни живот, бр. 2/1982.
Мирса Мијачић, „Одговорност за штету изазвану медицинским апаратима“, Правни живот, бр. 9-10/1992.
Народне новине бр. 1/80.
Неда Ивовић, Накнада штете усљед љекарске грешке, докторска дисертација, Правни факултет Универзитета Црне Горе, Подгорица 2007.
Петар Kларић, „Одговорност за штете настале употребом медицинских техничких уређаја“, Право у господарству, бр. 4., 2002.
Правилник о класификацији општих медицинских средстава, Службени гласник РС, бр. 46/2011.
Правни живот 3/1978.
Преглед судске праксе у 1977. години, бр. 11.
Самир Манић, „Осигурање медицинских посленика од одговорности за штету“, у: Здравко Петровић, Владимир Чоловић (урс), Проузроковање штете, накнада штете и осигурање, Београд-Ваљево 2019.
Самир Манић, Одговорност због штете изазване употребом медицинских средстава, Докторска дисертација, Ниш, 2015.
Судска пракса, бр. 11/1984.
Ћепулић Егидие, Предавање на Трибини Правног факултета у Загребу и Kлуба правника града Загреба (тема: Одговорност за штете настале употребом медицинских уређаја), Билтен трибине, бр. 1/2001.