Uporedni pregled sistema za istraživanje i oduzimanje imovine stečene kriminalom
Abstract
U uvodnim izlaganjima autor ukazuje na neophodnost usvajanja instituta oduzimanja imovine stečene kriminalom, potkrepljenu inostranim iskustvima, u prvom redu usled slabosti koje je od ranije poznati institut oduzimanja imovinske koristi stečene krivičnim delom (za koje se učiniocu sudi), pokazao pred fenomenom organizovanog kriminala. Pri tome, osvrće se na modalitete oduzimanja imovine kriminalnog porekla prisutne u savremenim pravnim sistemima i naglašava zahtevani standard dokaza kao jedan od ključnih faktora njihovog specifikuma. Sledi uporedni pregled sistema za istraživanje i oduzimanje imovine stečene kriminalom u Italiji, Velikoj Britaniji, Irskoj, Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj i SAD. Apostrofirani su normativni elementi kojima su odrđeni uslovi i delokrug primene ovog instituta, prvenstveno u svetlu vezanosti za krivični postupak, kao i nadležnosti za sprovođenje istražnog procesa i postupka oduzimanja.
U završnom delu rada autor zaključuje da je od nesumnjivog značaja za efikasnu borbu protiv kriminala pitanje odgovarajuće društvene, odnosno institucionalno uređene reakcije na ponašanja u kojima je verovatno da je stečeno nezakonito bogatstvo. Pri tome, naročitu pažnju pobuđuje organizovani kriminal, naročito u svetlu savremenih globalnih kretanja, koja, na žalost, značajno utiču i na mogućnost razvoja organizovanog kriminala, odnosno razvoja i/ili prikrivanja njegove finansijske komponente. U tom smislu, autor naglašava da su osnovne karakteristike sistema za istraživanje i oduzimanje kriminalnog bogatstva vezanog za krivični postupak, koji se danas primenjuju u razvijenim evropskim zemljama i SAD: (1) izmenjena pravila dokaznog postupka, koja podrazumevaju manje lagodnu ulogu lica u čije poštenje se sumnja, (2) primena ovog instituta kod ograničenog kruga krivičnih dela, koja najčešće obuhvataju trgovinu drogom i druga teška krivičnih dela, odnosno dela organizovanog kriminala, i (3) postojanje specijalizovanih istražnih subjekata i ovlašćenja, koja se razlikuju u odnosu na klasična ovlašćenja vezana za istraživanje krivičnih dela i metode obezbeđenje dokaza u krivičnom postupku.
References
Bangert, V. (2001). Theorie und Praxis der Gewinnabschöpfung. Kriminalistik, 55(10), 652-658.
Бановић, Б., Лајић, О. (2008). Улога полиције у поступку утврђивања имовинске користи стечене извршењем кривичних дела. Ревија за кривиминологију и кривично право, 46(2), 71-87.
Bell, R.E. (2000). Proving the Criminal Origin of Property in Money-Laundering Prosecutions, Journal of Money Laundering Control, 4(1), 12-25.
Blumenson E., Nilsen, E. (1998). Policing for Profit: The Drug War’s Hidden Economic Agenda. The University of Chicago Law Review, 65(35), 35-119.
Vettori, B. (2006). Tough on Criminal Wealth - Exploring the Practice of Proceeds from Crime Confiscation in the EU. Dordrecht: Springer
Desportes, F., Le Gunehec, F. (1997). Le noveau droit pénal. Tome 1 – Droit pénal général. Paris: Economica.
Драгичевић-Дичић, Р. (2008). Одузимање противправно стечене имовинске користи – међународни стандарди и упоредноправна решења. У: М. Грубач и сар., Борба против организованог криминала у Србији – од постојећег законодавства до свеобухватног предлога реформе (293-306), Београд: UNICRI.
Ивичевић, Е. (2004). Утврђивање имовинске користи стечене казненим дјелом у хрватском праву. Хрватски љетопис за казнено право и праксу, 11(1), 217-238.
Илић, Г. П. (2008). Одузимање имовине стечене криминалом. Ревија за безбедност - стручни часопис о корупцији и организованом криминалу, II(5), 5-16.
Лајић, О. (2010). О правој природи института одузимања имовине проистекле из кривичног дела. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, XLIV(2), 349-362.
Laudatti, A. (2007). Il sistema di contrasto alla ricchezza illecita nella legislazione europea. International Conference on Asset Forfeiture. Belgrade: Special Prosecutor’s Office Belgrade, US Department of Justice OPDAT & US Embassy of Belgrade, OSCE – Mission to Serbia.
Levi, М., Osofsky, L. (1995). Investigating, seizing and confiscating the proceeds of crime, London: Home Office Police Department.
Levi, М. (2000). Reversal of the burden of proof in confiscation of the proceeds of crime: a Council of Europe Best Practice Survey. Strasbourg: Council of Europe – European Committee of Crime Problems (CDPC).
Лукић, Т. (2009). Одузимање имовине криминалцима. Београд: Пословни биро.
Лукић, Т. (2009а). Одузимање имовине стечене кривичним делима. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 43(2), 381-411.
Manning, G. A., (2005). Financial Investigation and Forensic Accounting. Boca Raton: CRC Press, Taylor & Francis Group.
Nelen, H. (2004). Hit them where it hurts most? – The proceeds-of-crime approach in the Netherlands. Crime, Law & Social Change, 41(5), 517–534.
Николић, Б. (2009). Одузимање имовине стечене криминалом – међународни стандарди, упоредна решења и пракса Европског суда за људска права. У: Г. П. Илић, Б. Николић, М. Мајић, Ђ. Мелило, Коментар Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела са прегледом релевантних међународних докумената, упоредноправних решења и праксе ЕСЉП, 5-30. Београд: Организација за европску безбедност и сарадњу, Мисија у Србији.
Paoli, L. (2001). Crime, Italian Style. Daedalus 130(3), 157-185
Трешњев, А. (2008). О радној верзији Нацрта закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Ревија за безбедност – стручни часопис о корупцији и организованом криминалу, II(7), 19-25.
Freiberg, А. (1998). Confiscating the profits. Reform, 73, 67-70.
Fuller, N. (2007). Confiscation and Distribution of Assets. International Conference on Asset Forfeiture. Belgrade: Special Prosecutor’s Office Belgrade, US Department of Justice OPDAT & US Embassy of Belgrade, OSCE – Mission to Serbia.