КРИВИЧНО ДЕЛО ПРИНУДНОГ ЗАКЉУЧЕЊА БРАКА У ПРАВУ СРБИЈЕ – између правне традиције и нових правних изазова –

Abstract

Сажетак: Право да се слободно одлучује о закључењу и раскидању брака, сада већ традиционално, представља део корпуса људских и грађанских права, гарантованих како на међународном тако и на националном нивоу. Изостанак слободно изражене воље у овом контексту, проузрокован применом принуде, у праву Републике Србије има двоструки значај, пошто се у сфери грађанског права третира као један од основа за рушљивост брака, док се у кривичном праву квалификује као посебно кривично дело – принудно закључење брака. Инкриминација принудног закључења брака није постојала у иницијалном тексту важећег Кривичног законика, уведна је новелама из 2016. године због потребе усаглашавања домаћег законодавства са Конвенцијом Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција), коју је наша земља потписала и ратификовала и тиме преузела обавезу да прилагоди и унапреди систем заштите жртава насиља. Ауторка у овом раду настоји да сагледа кривичноправну заштиту од принудног закључења брака у њеној историјској вертикали, анализирајући раније кривичноправне одговоре на ову појаву, критички сагледавајући капацитете позитивног права, али и бавећи се могућим правцима даљег развоја.