ПОВРАТАК РИМСКОГ IUS VITAE AC NECIS (ПРАВО ЖИВОТА И СМРТИ) КРОЗ ФЕМИЦИД (УБИСТВО ЖЕНА ОД СТРАНЕ МУШКИХ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ ИЛИ ПАРТНЕРА) У ДРЖАВИ СРБИЈИ У XXI ВЕКУ

Abstract

Овај рад је покушај да се да одговор на питање - да ли је право на ''живот и смрт'' жене, (ius vitae ac necis) у рукама мушких чанова породице или партнера - ванвременска категогија. Да ли је могуће да се у Србији у 21. веку још увек води борба да се ''право на живот'' жене уздигне на ниво ''основних људских права''?  Шта је допринело томе да схватање о урођеном човековом достојанству на темељу ''људских права'', које датира још од феудалног друштвеног поретка – није у потпуности заживело у Србији до данашњих дана, када су у питању жене. Које су то друштвене околности допринеле да римско ius vitae ac necis надживи векове и посебно се ''прими'' у Србији, само под другим именом – фемицид. Тај појам је дефинисан као ''родно засновано убиство над женама, девојкама, девојчицама и бебама женског пола од стране особа мушког пола''. Убице су код фемицида: партнери (бивши/садашњи, брачни/ванбрачни), чланови породице – отац, свекар, син, унук, зет, ... Да ли примена строжијих норми од стране надлежних органа или рад на промени свести насилника, или оба чиниоца истовремено, могу допринети да се ова поражавајућа појава у 21. веку искорени – пита се струча и обична јавност