On Enforcement in Digital Assets
Abstract
У центру наше анализе у овој прилици нашло се принудно намирење извршних поверилаца из дигиталних добара. При том, потраживање може да гласи на крипто добра, али и на националну или страну валуту. Иако законодавац не искључује могућност да се у извршном поступку намире и потраживања обезбеђена залогом, такав развој догађаја ће у пракси бити сразмерно мање заступљен. По правилу ће, за случај неизмирења уговорне обавезе, заложни поверилац, путем самоизвршивог (паметног) уговора, за себе уговорити вансудско намирење преузимањем предмета залоге. Стога је акценат у раду стављен на принудно намирење оних потраживања која нису обезбеђена. Дигитална имовина је посебним законом изречно регулисана у српском праву. Међутим, принудном извршењу на дигиталним добрима није поклоњена примерена пажња. Законодавац у материјалноправној норми крајње штуро упућује да ће се у погледу извршења на дигиталној имовини примењивати Закон о извршењу и обезбеђењу, а да ни односна пороцесноправна норма о извршењу на другим имовинским правима извршног дужника (патент, жиг и друго) није много опширнија. Од ступања на снагу Закона о дигиталној имовини, у овом погледу се ништа значајније није променило, правна књижевност је остала нема у погледу принудног намирења необезбеђених поверилаца из дигиталне имовине. Изгледа да у судској пракси није било предлога за извршење на дигиталној имовини, тако да домаћи судови нису обајављивали свој став овим поводом. Код таквог стања ствари, пред правним писцима се отварају два пута: један једноставнији и добро поплочан који почива на тврдњи да је принудно извршење на дигиталним добрима у српском праву до изречног законског нормирања посебног средства извршења недопуштено и други „путељак кроз трње“ по коме је на основу постојећих прописа у нашем праву допуштено извршење на дигиталним добрима, али да би имајући у виду императив правне сигурности и међународне акте усмерене на хармонизацију права извршења de lege ferenda, без одлагања, требало детаљно формулисати процесне норме у погледу посебног средства извршења које би нарочито водиле рачуна о природи и специфичним одликама дигиталних добара.