Donatio mortis causa in Serbian law

Abstract

Поклон за случај смрти је модификација уговора о поклону. Уговор о поклону није уређен Законом о облигационим односима јер је остао у надлежности република. Српски грађански законик га изједначава са легатом, а Преднацрт Грађанског законика поставља правило о опозивости без отклона. Међутим, по правној природи се мора правити разлика у настанску и дејству. Модификација за случај смрти је одложни услов јер подразумева да облигационоправни захтев поклонопримац може истицати према наследничкој заједници само уколико се предмет поклона налази у заоставштини. Престаје накнадном немогућношћу, раскидом и опозивом. Само оставилац може опозвати поклон. Постоји дилема да ли поклонопримац мора бити жив у моменту смрти оставиоца како би настао облигационоправни захтев, али у одсуству децидних правила би се требало окренути општем да уговор о поклону настаје његовим закључењем ако је у писменој форми, а дејствује уколико је предмет у заоставштини у моменту смрти оставиоца. Из тога се закључује да и наследници поклонопримца могу истицати захтев односно да је овај захтев наследив. Уколико се уговор закључује у реалној форми онда настаје тек предајом, те нити потенцијални поклонопримац нити самим тим његови наследници имају захтев.