НАЈВИШИ ПРАВНИ АКТИ У АУТОНОМИЈИ ВОЈВОДИНЕ

Abstract

Сажетак: Овај рад настоји да да кратак преглед свих досадашњих највиших правних аката Војводине, а посебно у светлу доношења новог Статута од 2014. И овакав „немонографски“ преглед може допринети одговорима на нека од „вечитих“ питања у вези са уставноправним системом, од којих је прво како систем учинити функционалним, затим до ког нивоа децентрализовати државу, да ли асиметрија унутрашњег уређења гради или разграђује државу и др.

Пример досадашње аутономије Војводине и њених највиших прописа доказ је да у Србији није било трајнијег и доследног поимања аутономије. Покрајина  је кренувши од уобичајеног нивоа аутономије дошла до степена федералне јединице (државе) који је био потврђен покрајинским Уставом од 1974. Потом је Војводина враћена на статус политичко-територијалне аутономије чији је највиши пропис поново статут, по правној снази подзаконски пропис.

У раду су сумарно обрађена питања хијерархије правних аката, теоријског и компаративног појма аутономије, историје идеје аутономије Војводине и садржина ранијих војвођанских статута, Уставног закона и Устава. Све то је било неопходно да би се боље разумеле одредбе новог Статута од 2014. и одредило његово место у правном систему Србије.