Ekonomska i socijalna prava u Ustavu Srbije
Abstract
Rad predstavlja pokušaj autora da se na relativno sistematski način predstave norme o ekonomsko-socijalnim pravima u Ustavu Srbije iz 2006. godine. Pre toga u uvodnim izlaganjima autor se osvrće na opšta mesta u vezi sa ljudskim pravima i njihovom institucionalizacijom, konstitucionalizacijom i internacionalizacijom. Proces institucionalizacije ljudskih prava započet je u Engleskoj donošenjem Velike povelje sloboda (Magna Carta Libertatum) 1215 godine. Konstitucionalizacija ljudskih prava započinje donošenjem prvih deset amandmana na Ustav SAD-a 1791. Francuski ustavotvorac je za razliku od američkog u Deklaraciji prava čoveka i građanina proklamovao i određena nova prava kao što su: sloboda kretanja, sloboda okupljanja, pravo na slobodno ispoljavanje misli, pravo na peticiju ili sloboda kulture. Isprva ljudska prava su predstavljala sredstva za ograničavanje državne vlasti, ali sa novim teorijama po kojima se država ne može posmatrati samo kao politička organizacija, već kao društvena zajednica koja ima socijalnoekonomsku sadržinu, država mora da ustavom garantuje građanima određeni korpus ekonomskih i socijalnih prava. Ekonomska, socijalna i kulturna prava se svrstavaju u drugu generaciju prava.Ekonomsk i socijalna prava usmerena su na to da se pojedinci dovedu u položaj da mogu da uživaju građanska i politička prava. Ova prava, nazvana i pravima društvenog blagostanja počivaju na načelima jednakosti i solidarnosti, a svrha im je između ostalog da se socijalno ugroženim članovima društvene zajednice pomogne. Konstitucioni akt koji je važan za svetsku - ustavnu afirmaciju ovih prava je Vajmarski Ustav iz 1919. godine. koji je predvideo zakonodavne mere u cilju primene ovih prava. Za internacionalizaciju ovih prava značajna je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima iz 1948 i Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966 godine. Ustav Republike Srbije iz 2006. godine reguliše ekonomska prava kao ljudska prava koja doprinose ekonomskoj stabilnosti čoveka u društvu. Srpski Ustav predviđa: pravo svojine; pravo nasleđivanja; pravo na rad; pravo na štrajk i slobodu preduzetništva kao ekonomska prava. U Ustavu Srbije predviđena su i sledeća socijalna prava ( kao prava čija je svrha da obezbede socijalnu sigurnost u društvu i ekonomski život dostojan čoveka): pravo na zaštitu zdravlja; pravo na socijalnu zaštitu; pravo na zdravu životnu sredinu; posebna zaštita porodice, majke, samohranog roditelja i detea. Takođe dat je prikaz jedne odluke Ustavnog suda čiji je predmet zaštita prava iz zdravstvenog osiguranja. Na posletku autor konstatuje da ne postoji mogućnost potpunog ostvarenja građanskih i političkih prava, ako većina članova jednog društva nemaju elementarne egzistencijalne uslove za razvoj svojih fizičkih i umnih potencijala. Pojedinacu koji vodi bitku za goli fizički opstanak, malo znače prava poput prava na slobodu misli ili izborno pravo. Država naravno nemože da žrtvuje politička prava za ekonomska i socijalna, već su fizička egzistencija i lični razvoj preduslov za uživanje političkih prava.
References
Милан Матић, „Устав САД и људске слободе и права“, Два века савремене уставности ( уредник Миодраг Јовичић), Београд 1990
Норберто Бобио, Доба права – 12 есеја о људским правима, Београд, 2008
Александар Молнар, Расправа о демократској уставној држави – 2. Класичне револуције: Низоземска – Енглеска – САД, Samizdat B92, Београд 2001
Предраг Јовановић, „Нормативна изградња људских и социјално–економских права“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2010
Александар Фира, Уставно право Републике Србије, I том, Крагујевац 2007
Драган Стојановић, Уставно право, Свен Ниш 2013
Душан Николић, Тамара Гајинов, „Конвенционална употреба пољопривредног земљишта и имисијe генетски модификованих организама“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2014
Срђан Ђорђевић, О Митровданском Уставу, Правни факултет Крагујевац 2009
Маријана Пајванчић, Уставно право, Правни факултет у Новом Саду, Центар за издавачку делатност, Нови Сад, 2008
Мирослав Живковић, Дарко Симовић, Уставно право, Криминалистичко-полицијска Академија Београд 2009
Дарко Симовић, Драгутин Аврамовић, Радомир Зекавица, Људска права, Криминалистичко-полицијска академија Београд 2013
Љиљана Славнић, Уставно право, Привредна академија, Нови Сад 2007
Димитар Поп Георгиев, Граѓанско право, Прва книга: Општ дел, Втора книга: Стварно право, Скопје 1971
Андрија Гамс, Основи стварног права Београд 1962
Богољуб Милосављевић, Драгољуб Поповић Уставно право Правни факултет Унион и Ј.П. Службени гласник, Београд 2011
Слободан Н. Сворцан, Наследно право Правни факултет Крагујевац 2009
Сенад Јашаревић, Социјално право Правни факултет Нови Сад 2010
Предраг Јовановић, Морални интегритет запослених и његов радноправни оквир, Социјална права и европске интеграције, Зборник радова са саветовања, Златибор-Београд 2011
Радоје Брковић, Радно право, Projuris Београд, 2007
Маrijana Pajvančić, Komentar Ustava Republike Srbije, Konrad Adenauer fondacija Beograd, 2009
Ратко Марковић, Уставно право, Правни факултет Београд, 2010