Paricioni rok u srpskom parničnom postupku

Abstract

U radu se razmatra paricioni rok – rok za ispunjenje zahteva koji određuje parnični sud u izreci kondemnatorne presude i čiji protek predstavlja uslov za nastupanje izvršnosti. Radi se o primarno materijalnopravnom roku koji ima svoje pravnopolitičko opravdanje u vidu obzira prema tuženom, kome se ostavlja dodatni rok u kojem treba da ispuni zahtev bez bojazni da će biti pokrenut postupak izvršenja. On se određuje u presudama u kojima se nalaže ispunjenje činidbe. Iznosi 15 dana za novčane činidbe, a za nenovčane činidbe je moguće da se odredi i duži. U posebnim postupcima postoje odstupanja od opšteg režima. Ukoliko se uopšte ne odredi, i presuda postane pravnosnažna, on iznosi tri dana i teče ex lege. Izuzetno, paricioni rok se može odrediti i u presudama u kojima se nalaže propuštanje ili trpljenje. U svakom slučaju rok se računa od dostave presude stranci kojoj je naloženo ispunjenje obaveze, s tim da ulaganje žalbe deluje suspenzivno u odnosu na njegov protek. Pravno sredstvo za saniranje grešaka suda u pogledu određivanja paricionog roka je žalba. Pravni interes imaju obe stranke u zavisnosti od konkretne greške suda, odnosno štetnosti po njihove pozicije. Greška suda predstavlja pogrešnu primenu materijalnog prava, pa se shodno tome ona sanira ili preinačenjem presude, ili ukidanjem, što zavisi od postojanja potrebnih činjeničnih utvrđenja za odluku o paricionom roku.