СУРОГАТ МАТЕРИНСТВО У ПРАВУ СРБИЈЕ (DE LEGE LATA И DE LEGE FERENDA) И ПРАВУ МАКЕДОНИЈЕ

Abstract

Аутор у раду указује на нормативни приступ законодавца Србије у погледу сурогат материнства, које је постојећим Законом о лечењу неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења из 2009. године, забрањено. Уз критички осврт на овакво решење, истиче се значај и оправданост новине предвиђене у Преднацрту Грађанског законика Србије, којим се предлаже увођење уговора о рађању за другог, односно допуштеност сурогат материнства у домаћем праву. У том смислу, нарочита пажња посвећена је анализи предложених решења, а посебно његовим породичноправним и наследноправним последицама. Имајући у виду да је на простору бивше СФРЈ, сурогат материнство однедавно дозвољено и у праву Македоније, аутор у раду сагледава његову правну регулативу и у законодавству ове земље. На темељу анализе предложених решења у Преднацрту Грађанског законика Србије, као и важећих решења у праву Македоније, те појединих аспеката правне регулативе сурогат материнства у осталим савременим правима Европе, настоје се изнети предлози у погледу тога на који начин би оно требало да буде регулисано у праву Србије de lege ferenda.