САВЕСНОСТ У КОНТЕКСТУ РЕСТИТУЦИЈЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА

Sažetak

У раду су анализирана међународна и наднационална правила о савесности у контексту реституције културних добара. Указано је на одступања од општих правила о савесности из угла стицања права  својине од невласника и стицања права својине одржајем. Уместо да, у кумулацији са другим условима, омогући стицање права својине, савесност стицаоцу украденог и незаконито извезеног културног добра може да обезбеди само право на правичну накнаду. Напуштена је претпоставка савесности и терет њеног доказивања пребачен је на држаоца културног добра. Истовремено су пооштрени критеријуми на основу којих се савесност процењује. У случајевима бестеретног стицања, савесност правног следбеника условљена је савесношћу његовог правног претходника. На тај начин је онемогућено да сукцесор потражује правичну накнаду уколико она не би припала ни његовом правном претходнику. У раду је, такође, испитано у које су изворе и на који начин поједине државе чланице Европске уније инкорпорисале у своја законодавства решења о савесности садржана у Директиви 2014/60/ЕУ. На основу тога предочене су могућности за хармонизацију права Републике Србије са изложеним наднационалним правилима.