Tрагом расправа о унификацији југословенског права у првој половини 20. Века- Улога језика и народног духа у номотехници

Sažetak

Сажетак: Леон Гершковиц је сматрао да добар и мудар писац прописа( не мислећи при том на формалног законодавца који спроводи део евентуалних измена и усвајање прописа) мора да поседује следеће вештине: „широко опште правно образовање; познавање нашег друштвеног система, познавање правног система ( позитивног, важећег); познавање свих области права,не само одређене области права у којој се спрема иновација,познавање правне и судске праксе; познавање посебне правне терминологије и термина; вештину појмовне апстракције; познавање правних и друштвених чињеница, способност проверавања чињеница,као и напредну писменост „ [1]. Управо та способност појмовне апстракције, заједно са напредном писменошћу писца прописа, јесу предмет овог рада. Иако је стварање права вишефазни поступак, управо ове две вештине и њихову примену налазимо у свакој фази. Способност апстраховања више појединачних случајева до нивоа општости која је довољно општа да може да обухвати и друге, будуће могуће сличне случајеве, али и довољно јасна и прецизна да не даје пуно простора различитим другачијиим схватањима или евентуалним злоупотребама - та и таква способност апстраховања се доводи до савршенства коришћењем исправних, правилних и језичких прихватљивих конструкција. Достићи такав ниво језичког савршенства значи проћи дуг пут, поплочан добрим намерама задржавања националног духа, језичког патриотизма, логичког смисла и закључивања и што прецизнијег оживотворења мисли писца норми.

[1]Леон Гершковиц: Основни проблеми система и метода израде прописа, у зборнику: О изради правних прописа. Материјали са Семинара о основним проблемима система и метода израде прописа,које је организовао Секретаријат Савезног извршног већа за законодавство и организацију, Београд,11-22.маја 1959.,стр. 20-23.