МЕРОДАВНО ПРАВО ЗА СУШТИНУ СПОРА ПРЕД АРБИТРАЖНИМ СУДОВИМА ИКСИД: ЧЛАН 42(1) ИКСИД КОНВЕНЦИЈЕ И УЛОГА НАЦИОНАЛНОГ ПРАВА

Sažetak

Пословни подухват који представља страно улагање је данас најчешће регулисан помоћу три слоја правних правила: одредбама инвестиционог уговора, правилима међународног права (уговорног и обичајног) и законодавством државе пријема улагања. У случају настанка спора поводом улагања, арбитражни суд који делује под окриљем ИКСИД је у обавези да одреди меродавно право за суштину спора применом одредбе из члана 42(1) Конвенције. Иако је јасно да се правни аспекти улагања не могу у потпуности сагледати изван контекста националних прописа државе пријема, у арбитражним споровима већ дуго постоји тенденција занемаривања улоге националног законодавства у корист правила међународног права. Рад се бави еволуцијом тумачења одредбе Конвенције која се односи на одређивање меродавног права у арбитражној пракси. У њему је приказано како су се ова тумачења временом мењала, стално се крећући ка повећању слободе арбитара у погледу одређивања правних правила која ће применити на суштину спора. То је за последицу имало проширивање поља примене међународног на уштрб националног права у инвестиционим споровима, супротно тексту одредбе члана 42(1) Конвенције и намерама њених твораца. Резултат тога је да данас готово не постоји начин на који би држава пријема улагања могла да се заштити од наступања одговорности за повреду права улагача позивањем на чињеницу да је поступала у складу са својим прописима.