ОДЛУКА ИЛИ НОРМА – СЛОБОДНО СУДИЈСКО УВЕРЕЊЕ КАО ПРЕТЊА ВЛАДАВИНИ ПРАВА

Sažetak

Принципи законитости и правне сигурности, као темељни појмови на којима безусловно почива и најтања (the thinnest) концепција владавине права, су данас у великој мери угрожени ширењем поља слободног судијског уверења. Такав тренд постаје присутан и у европским државама, с обзиром на то да долази до приближавања два велика правна система – англоамеричког и евроконтиненталног, при чему судска пресуда добија све већи фактички значај и у евроконтиненталном праву, иако не представља формални извор права. Аутор, након анализе ставова водећих писаца америчког правног реализма, указује на неретко постојање велике тензије између судске одлуке и законске норме. У том конфликту, одлука често и релативно лако успева да се отргне слову закона. Приликом примене општих правних норми у конкретном случају, креативним прилагођавањем права животу, с обзиром на нужну општост и апстрактност законских норми, судија све више постаје стваралац права, а све мање примењивач права. Аутор наглашава постојање опасности од субјективности и различитих предрасуда судија, који с обзиром на ширину своје дискреције све више суде на основу сопственог схватања правде, а све мање на основу закона. На такав начин право се претвара у судску одлуку утемељену у субјективном доживљају правде и правичности.