АКВИЛИЈЕВ ЗАКОН У СРПСКОВИЗАНТИЈСКИМ КОМПИЛАЦИЈАМААКВИЛИЈЕВ ЗАКОН У СРПСКОВИЗАНТИЈСКИМ КОМПИЛАЦИЈАМА

Sažetak

Чувени римски Аквилијев закон о штети је и у средњовековној Србији  оставио трага, додуше веома скромног. Реципирано је само два односно три текста: један кратак рескрипт из Јустинијановог Кодекса који се односи на уморство стоке глађу, C.3.35.5, и два параграфа из Јустинијанових Дигеста о паљевини, D.9.2.30.3 (Paulus libro 22 ad edictum), D.9.2.49.1 (Ulpianus libro nono disputationum). Рецепција је ишла посредством византијских компилација (Еклога, Прохирон, Синтагма Матије Властара). Одатле су фрагменти преузети у српско-византијске компилације: Законоправило Светога Саве - Закон градски, Скраћену Синтагму Матије Властара и у Закон цара Константина Јустинијана.  Обим и начин рецепције разликује се у сва три српско-византијска правна извора. За све горенаведене компилације карактеристични су поступци који указују на  вулгаризацију правне традиције из Јустинијановог времена: вађење појединих текстова из дотадашњег контекста, ново компиловање и систематизовање, скраћивање и поједностављивање изостављањем правне теорије.  Ауторка све ове поступке поткрепљује примерима из извора. Истиче да у историјскоправној литератури није указано на присуство Аквилијевог закона у српском средњовековном праву. Сврха чланка је да подстакне научнике да предузму даља истраживања.
Кључне речи: Аквилијев закон, Рецепција, Римско-византијско право, Српско-византијско право