НИСУ ГА НИ ТРАЖИЛЕ! О ПИТАЊУ ЖЕНСКОГ ПРАВА ГЛАСА У КРАЉЕВИНИ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА

Sažetak

У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца жене нису имале право гласа. У Видовданском уставу је било прописано да ће се о женском праву гласа решити одговарајућим законом. Рад се бави настојањима женских удружења да се право гласа за жене прокламује у првом Уставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, те да се пропише изборним законом. У раду су изложени говори које су у Привременом народном представништву одржали заговорници идеје о женском праву гласа, као и дискусије које су се водиле у Уставотворној скупштини између присталица и опонената права гласа за жене, те сукоби мишљења поводом истог питања приликом доношења првог Изборног закона у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Указано је на активност женских удружења у правцу промене увреженог мишљења, које је постојало у југословенском друштву, да жене треба поштедети непријатности које бављење политиком носи са собом на тај начин што ће им право гласа бити ускраћено све док не достигну одређени ниво ,,зрелости” да се укључе у политички живот. У раду је дат и кратак осврт на еволуцију питања женског права гласа и указано на то да су жене биле изједначене са мушкарцима приликом избора представника за Велику народну скупштину у Новом Саду у новембру 1918. године. Упркос борби које су женска удружења водила за изједначење жена са мушкарцима, женско питање остало је у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца на маргинама интересовања јавности и релевантних чинилаца.