СОЦИОЛОШКИ ПОЈАМ МОРАЛА

Sažetak

Аутор најпре разматра првобитно јединство целокупне нормативне регулације, из које се у касном римском царству издваја право, а тек у новом веку и морал. Анализирани су однос између моралне и етичке рефлексије и Веберово разликовање етике чисте воље (Gesinnungsethik) и етике одговорности (Verantwortungsethik). Морал се одређује помоћу доброг као врховне вредности, као особена врста друштвених норми али и као врста људског понашања. Ова три одређења се могу објединити у интегративном приступу. Испитане су димензије моралних исказа, субјективна и објективна страна моралности, као и разлика између морала и моралности. До општег појма морала се не може доћи његовим садржинским него тек формалним одређењем. То формално одређење је конституенс и социолошког појма морала који се односи на морал као друштвену појаву. Његова суштина је у одређењу морала преко специфичне норме, са особеностима у унутрашњој и спољашњој обавезности (са грижом савести као најособенијом моралном санкцијом и регулацијом коју врши формално неинституционализовано или дифузно друштво), као и у сагледавању морала као друштвеног процеса (делања људи повезаних моралним нормама). Наводе се основне врсте друштвених моралних процеса – постојање, образовање, функционисање и мењање морала. Сажето су анализирани утицај друштва на морал и друштвене функције морала, са посебним освртом на однос права и морала.