ПУБЛИКАНИ ПРЕМА ЈУСТИНИЈАНОВИМ ДИГЕСТАМА – ИНСТИТУЦИОНАЛИЗОВАНА КОРУПЦИЈА И ЊЕНО ПРАВНО САНКЦИОНИСАЊЕ

Sažetak

Ширење државе античких Римљана великом брзином, по свему судећи, није могао довољно брзo да прати раст управног апарата. Последично, део јавних овлашћења био је повераван приватним лицима. Ово поверавање било је на обострану корист. Јавна власт постизала је остварење својих надлежности, од којих је посебну важност имала наплата пореза, док су публикани, приватна лица, стицала велику добит. Профит који су остваривали, често је био последица злоупотребе поверених им овлашћења. Растом ове добити, расла је и моћ и утицај публикана у друштву, па је следствено томе, смањивана могућност носилаца јавних функција да их вршењем својих овлашћења врате у оквире права. Ипак, аспект у коме су, у ограниченом ефекту, успели да их правно ограниче, односи се на околности из којих је јавна власт трпела штету. Приватна лица су, пак, у великој мери остављана на милост и немилост противправном деловању публикана. У раду су размотрени текстови Јустинијанових Дигеста, дакле, текстови пореклом из класичног периода, у којима је размотрена ова материја.