НЕКИ ЕКОНОМСКИ АСПЕКТИ РЕГУЛАТИВЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ О ТРГОВИНИ ДОЗВОЛАМА ЗА ЗАГАЂЕЊЕ

Sažetak

Сажетак:Идеја о креирању тржишта на коме би се трговало дозволама за загађење потиче у великој мери од неких од оснивача Економске анализе права као научне дисциплине као што су Коуз и Калабрези. Концепт је еволуирао од теорије до праксе и данас је чврсто уграђен у право заштите животне средине. Европска Унија има праксу трговине загађивањима од 2005. Постоје два системе трговине који се међусобно битно разликују. У једном систему трговине постоји ограничење укупне масе загађивања којом се може трговати. Тај систем је у суштини представља ``систем трговине дозволама``. Права на емисију су лоцирана на већ постојеће компаније за читав период било без плаћања или се пак до њих може доћи куповином на аукцији.  Други систем је базиран на унапред утврђеним обавезним стандардима за загађивање усвојеним за групу компанија. Стандарди могу бити креирани нпр. као дозвољена количина загађивање по јединици утрошене енергије, или јединици додатне вредности. У овом систему кредити за редукцију загађивање могу бити зарађени, ако је загађивање мање него што је предвиђено стандардима. На кратки рок посматрано мешовити систем Европске Уније за трговину емисијама загађења када је реч о коришћењу капацитета не разликује се од чистог система трговине дозволама при утврђеној укупној горњој граници загађења. У оба модела компанија ће одустати од коришћења капацитета ради производње и продавати своје неискоришћене дозволе када цене производа падну испод нивоа варијабилних трошкова производње увећаних за трошкове прибављања дозвола. Међутим, на дуги рок добијање бесплатних права у случају проширења капацитета као и могућност њихове продаје у случају смањења капацитета ставља пред компаније потребу за доношењем одговарајућих стратегијских одлука. Систем трговине загађењима може бити ефикасан инструмент у борби против загађења животне средине. ЕУ планира да у периоду 2013.-2020. уведе мешовити систем трговине загађењима који би требало да дестимулише инвестирање у енергетски интензивне производње и капацитете. Систем такође подстиче инвестирање у секторе који су изложени међународној конкуренцији пошто се за њих предвиђа додајна могућност добијања бесплатних права на емисије загађења мада се ту ради о доста компликованој и скупој процедури.

Кључне речи: дозвола за загађивање, Европска унија, трговина дозволама, Директива Европске Уније из 2003, Директива Европске Уније из 2009, мешовити систем Европске Уније за трговину емисијама загађења, стандарди за загађивање, тржишне манипулације, опортунитетни трошкови, кредити за редукцију загађења, бесплатна права на загађење, ефикасност система