ГЛАВНИ ЕЛЕМЕНТИ ВЛАДАВИНЕ ПРАВА У ПРАКСИ УСТАВНОГ СУДА МАЂАРСКЕ
Sažetak
Владавина права је један од најсложенијих концепата уставног права, чији се принципи прожимају кроз целокупно функционисање државе, однос појединца и државе. Није случајно да је било много покушаја да се појам владавине закона дефинише и у литератури, законодавству и међународном праву, али не можемо говорити о једном, универзално прихваћеном концепту. Владавина закона је снажно повезана са историјским развојем дате државе. Овај чланак представља проблеме са којима се сусреће мађарски Уставни суд у својој пресуди и како је у пракси дефинисао одређене принципе владавине права. Ове одлуке Уставног суда утичу на функционисање државе и законодавство и историјски су повезане са развојем након промене режима у Мађарској. У литератури постоје различита мишљења да је мађарски Уставни суд концепт владавине права користио формално, или као супсидијарно, или као апстрактни, мистериозни концепт у различитим фазама пресуде. Према ставу овог члана, без обзира на то како Уставни суд приступи концепту, сигурно је да су неоспорне заслуге разраде елемената садржаја ове важне уставне институције и њене примене на мађарске историјске услове. Тумачећи концепт владавине закона, Уставни суд је јасно ставио до знања да начело владавине закона није помоћно, секундарно правило и није само декларација, већ независна уставна норма, чија повреда може сама оправдава неуставност правног акта.
Reference
https://www.venice.coe.int/webforms/documents/?pdf=CDL-AD(2016)007-e, 15 March 2021.
In accordance with Article 7 of the Treaty on European Union.
Thomas von Danwitz, „The Rule of Law in the Recent Jurisprudence of the ECJ”, Fordham International Law Journal, 37(2014)/5, 1328–1333.
Kiss László, A magyar jogállamról és jogállamiságról In Hajas Barnabás és Schanda Balázs (szerk.) Ünnepi Kötet Kilényi Géza professzor hetvenedik születésnapjára, Szent István Társulat, Budapest 2006, 226.
Article B (1) of the Fundametal Law declares: “Hungary is an independent, democratic state under the rule of law”.
Decision 56/1991. (XI. 8.) AB, Hungarian Official Gazette No. 123/91.
Decision 8/1992. (I. 30.) AB, Hungarian Official Gazette No.11/92.
Decision 11/1992. (III. 5.) AB, Hungarian Official Gazette No.23/92.
Decision 8/2005. (III. 31.) AB, Hungarian Official Gazette No.15/05.
Decision 34/1991. (VI. 15.) AB, Hungarian Official Gazette No.65/91.
Order 3325/2012. (XI. 12.) AB, Justification [11], Constitutional Court’s Gazette No.9/12.
Decision 11/1992. (III. 5.) AB, Hungarian Official Gazette No.23/92.
Decision 110/2009. (XI. 18.) AB, Hungarian Official Gazette No. 162/09.
Decision 57/1994. (XI. 17.) AB, Hungarian Official Gazette No. 113/94.
Decision 1/2016. (I. 29.) AB Hungarian Official Gazette No.11/16.
Decision 10/2014. (IV. 4.) AB, Hungarian Official Gazette No.51/14.
Decision 9/1992. (I. 30.) AB, Hungarian Official Gazette No.11/92.
Agnes Czine, Das Recht auf ein faires Verfahren, LexisNexis, Wien 2021, 88-91.
Decision 6/2013. (III. 1.) AB, Hungarian Official Gazette No.35/13.
Order 3062/2012. (VII. 26.) AB, Hungarian Official Gazette No.3/13.
Decision 31/1990. (XII. 18.) AB, Hungarian Official Gazette No.128/90.
Decision 4/2014. (I. 30.) AB, Hungarian Official Gazette No.7/14.
Order 3173/2015. (IX. 23.) AB, Constitutional Court’s Gazette (ABK) No. 18/15.
Agnes Czine, A tisztességes bírósági eljárás, Audiatur et altera pars, hvgorac, Budapest 2020, 156-192.
Decision 6/1998. (III. 11.) AB, Hungarian Official Gazette No.18/98.
Order 3026/2015. (II. 9.) AB, Constitutional Court’s Gazette (ABK) No.8/16.
Decision 46/1991. (II. 10.) AB, Hungarian Official Gazette No.98/91.
Decision 14/2004. (V. 7.) AB, Hungarian Official Gazette No.63/04.
Varga Zs. András, Eszményből bálvány? A joguralom dogmatikája, Századvég Kiadó 2015, 105
Sólyom László, Az alkotmánybíráskodás kezdetei Magyarországon, Osiris, Budapest 2001, 708
Decision 16/2014. (V. 22.) AB, Hungarian Official Gazette No.73/14.
Decision 2/1992. (III. 5.) AB, Hungarian Official Gazette No.7/92.