RUSKI PROJEKTI DRŽAVNOG UREĐENjA USTANIČKE SRBIJE

Srđan Šarkić

doi:10.5937/zrpfns47-4417

Srđan Šarkić

DOI: https://doi.org/10.5937/zrpfns47-4417

Ključne reči: agreement||, ||споразум, Russian Tsar||, ||руски цар, the so-called „Paulucci Convention“||, ||Паулучијева конвенција, Council||, ||Совјет, Karađorđe||, ||Карађорђе, the first Serbian uprising||, ||Први српски устанак,

Sažetak

U radu se raspravlja o ruskim pokušajima ustavnog uređenja Srbije za vreme Prvog ustanka (1804-1813). Pošto odnosi između Karađorđa i najistaknutijih starešina nisu bili regulisani nikakvim pravnim aktom, sukobi su bili česti. Da bi to pitanje rešili, ruski predstavnici u Srbiji su u dva navrata pokušavali da donesu neke dokumente kojima bi se organizacija vlasti stavila u, kakve-takve, pravne okvire. Prvi pokušaj načinio je 1807. markiz Pauluči, a drugi Konstantin Rodofinikin, ruski predstavnik u Srbiji od 1807. do 1809. Cilj ruskih projekata bio je i da dovedu Srbiju u potpunu političku i vojnu zavisnost od Rusije, što je Karađorđu vrlo brzo postalo jasno, te stoga nijedan od ta dva projekta nije zaživeo.
U prvom delu ovoga rada autor piše o nastanku takozvane „Paulučijeve konvencije“, dajući osnovne podatke o samom markizu Paulučiju, okolnostima pod kojima je takozvana konvencija nastala, kao i prevod samog teksta konvencije. Potom se iznose različita mišljenja ruskih, sovjetskih i srpskih istoričara o karakteru ovog dokumenta.