ПОЈАВНИ ОБЛИЦИ КОРУПЦИЈЕ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ

Sažetak

Сажетак: Учвршћивање феудалних односа у српским областима (Рашке и Дукље-Зете) било је споро и кретало се дуго у оквирима родовско-племенских односа и установа у периоду од друге половине IX века до XIV века. С настанком средњовековне српске државе и с развојем чиновничког апарата, са специјализацијом у судској пракси и финансијама, долази до појаве нове врсте људи – судије и људи који се баве правдом, службеници феудалних господара... Што је чиновнички апарат разгранатији, то су и понашања људи девијантнија. Нису им стране разне злоупотребе (проневера, изнуда односно, подмићивање, клевета, прекомерне наплате дажбина и разне преваре из области које су се тицале владаревих финансија). Са све већим класним раслојавањем у друштву, издвајају се имућни и они који то нису. Они први се све више регрутују и из редова трговаца и занатлија, којима такође нису страна девијантна понашања. Томе је свакако допринела чињеница, да упркос начелној припадности византијском цивилизацијском кругу, српска средина није била имуна ни на западне утицаје, који су стизали највише посредством приморских градова, али такође и из Угарске и других европских земаља. На понашања људи средњовековнe Србије има утицаја и црква која је и на српском средњовековном тлу била значајна економска, идеолошка и политичка снага.