Конвенција о грађанској одговорности за штете настале услед делатности опасних по животну средину

Sažetak

Савет Европе је 1993 године донео Конвенцију о грађанској одговорности за штете настале услед делатности опасних по животну средину. Циљ конвенције је да обезбеди одговарајућу накнаду за штету насталу као последица делатности које су опасне по животну средину. Под опасном делатношћу се подразумева, пре свега, производња, поступање, складиштење, или слично поступање, у погледу једне или више опасних материја, генетски модификованих организама, микро организама и отпада.. Ради се о професионалном обављању делатности. Штета обухвата губитак живота или физичку повреду, губитак или оштећење имовине, губитак или штету нарушавањем животне средине, као и трошкове превентивних мера и губитке и оштећење проузроковане превентивним мерама. Одговорност за штету се усмерава на оператора. По оператором се подразумева свако лице које врши контролу над опасном делатношћу. За штету одговара оператор и његова одговорност је објективна и, за случај постојања више оператора, солидарна. Није усвојено обавезно осигурање, као ни установљавање посебног фонда. Уместо тога, од оператора се захтева да учествују у обавезном финансијском аранжману, или да обезбеде финансијско обезбеђење до одређеног износа. Појавни облици могу бити различити, као на пр. уговор о осигурању, или финансијска сарадња оператора који се баве одређеном врстом опасне делатности са циљем да покрију ризике везане за ту делатност.

Конвенција, пре свега, одражава напор да се њоме обухвате сви аспекти извора еколошких штета, као и врсте штета. Систем одговорности оператора се оцењује као прилично ``комплексан``, а обавезни финансијски аранжман као ``јединствен``. Временски период који је протекао од доношења Конвенције указује да су споменути проблеми довели до све мање могућности да Конвенција ступи на снагу.