ПРИЛОГ ЕКОНОМСКОЈ АНАЛИЗИ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА

  • Đorđe Popov

Sažetak


Климатске промене које су последица повећане емисије угљендиоксида захтевају прелазак са фосилних извора енергије на обновљиве изворе у следећих пола века. Стога једини прави одговор на границе економског модела заснованог на масовној производњи  може представљати ефикасније коришћење ресурса које у себи садржи и потребу очувања животне средине. Ако се жели обезбедити да не дође до погоршавања квалитета животне средине, у  будућности би ефикасност искоришћавања природних ресурса морала расти значајно брже од пораста производње и потрошње. Климатске промене су глобалне како по својим узроцима тако и по својим последицама. Стога и свака акција везана за климатске промене  која има амбиције да буде успешна мора бити организована на глобалном нивоу уз пуну међународну сарадњу и разумевање. Свака акција која је усмерена на смањивање емисије угљоводоника морала би такође да узме у обзир и економско стање у коме се налазе земље у развоју. Они који су богатији и који сносе већу одговорност за висок ниво емисија требали би да на себе преузму и одговарајући удео у напорима за смањивање емисија. Постоји три основна начина како се економски покушава решити проблем превеликих емисија : први је опорезивање емисије угљоводоника; други начин је  трговање на основу трговине правима да се загађења емитују која се додељују или на аукцији, или се алоцирају на неки други начин- рецимо да основ буде достигнути или жељени ниво емисије; и трећи начин путем установљавања прописа и стандарда који по правилу инсистирају на ограничењима. Сваки од три  напред наведена начина  има своје предности и недостатке. Само мере које обухватају и право на одрживи развој могу да мобилишу снаге у свету које ће кроз дуготрајну транзицију довести човечанство  у пост- фосилно доба.

Objavljeno
2015/02/17
Rubrika
Originalni naučni rad