УКИДАЊЕ ЕГЗЕКВАТУРЕ ЗА СУДСКЕ ОДЛУКЕ КОЈЕ ЗАХТЕВАЈУ ПОВРАТАК ДЕТЕТА У ПРАКСИ: СЛУЧАЈ ПОВЗЕ

Sažetak

Сажетак: Уредба Брисел II bis је први извор међународнoг приватног права ЕУ који регулише укидање егзекватуре, а односи се на специфичне одлуке из чл. 11 ст. 8 којима се захтева повратак детета. Циљ који се укидањем егзекватуре жели постићи је брз повратак детета у државу његовог уобичајеног боравишта  непосредно пре противправног одвођења, а средство је свођење надлежности државе извршења одлуке на спровођење самог извршења и на начине извршења према националном праву те државе. Држава порекла одлуке је надлежна за сва питања која се односе на меритум одлуке и на њену потврду којом се супституише поступак егзекватуре у држави чланици извршења. Случај Повзе показује да сложено чињенично стање, поступци пред националним судовима, тумачење права уније од стране Суда ЕУ и међународно право о заштити људских права доводи у сумњу остварење циља укидања егзекватуре према овој Уредби.