БИОЕТИКА ПРОТИВ НЕСТАЈАЊА ЧОВЕКА – КРОЗ ПРИЗМУ ОПШТЕ И КРИВИЧНО-ПРАВНЕ ТЕОРИЈЕ

Sažetak

Биоетика као подручје сусрета заокупило је својом борбом против нестајања човека и ошшту и кривично-правну теорију. Заправо, њена „брига“ за човека представља предходно питање опште и кривично-правне теорије. Док су појавни облици нестајања човека толико шаролико постављени и веома често толико рафинирани до непрепознатљивости, борба против нестајања човека мора да буде отворена, јасна и бескомпромисна. Где видимо улогу права у овој борби? Улога се само по себи наметнула, чак и да право није желело да учествује оно је усред те борбе, јер се од почетка до краја човеков живот штити правним прописима, који би морали да настају на најбољим тековинама опште и кривично-правне теорије. Међутим, самодовољност права и пуки правни позитивизам представљају сметњу у овој борби, јер човек веома често нестаје под ударцима правних прописа. Тај притисак и одсуство питања представљају први корак у нестајању човека, јер човек који пита постоји, он и његова смелост представљају брану против волунтаризма. Без смелости човека отворен је пут његовом нестајању. Та смелост му није одузета у биоетици, и то оној која није ни лаичка ни црквена, већ јединствена, као што је и сам човек јединствен.