ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ И ОРГАНИЗАЦИЈА МОНАШТВА НА СВЕТОЈ ГОРИ НАКОН ПРВОГ БАЛКАНСКОГ РАТА

Sažetak

У рану зору 2. новембра 1912. године војни бродови грчке ратне морнарице појавили су се у водама атонског полуострва. Посада бродова била је свесна да има свети задатак: ослобођење од петовековне турске власти драгуља православља – Свете Горе. Светогорски монаси настањени у приобалним манастирима убрзо су на пучини приметили дуго очекивани призор: бродови једног хришћанског краљевства са крстом на застави долазе да им подаре вековима сањану слободу. Настали су тренуци опште еуфорије и радости. Са манстирских звоника зачула се звоњава. Пуцњи топова и пушака одјекивали су широм полуострва. Као одговор на овакву добродошлицу, оклопна крстарица „Авероф“, која је због улоге у ослободилачким ратовима стекла митску славу,  испаљује 21 почасни хитац. На симболичан начин склопљен је споразум између војника и монаха. Јединица грчке војске искрцала се у луци Дафни и упутила се ка Кареји, административном центру полуострва, где је заробила неколицину турских војника и турске цивилне власти. Иако је у том тренутку изгледало да се овим чином коначно решава будући статус Свете Горе, испоставило се да је он био окидач који ће активирати раније сукобе и несугласице како међу монасима, тако и међу заинтересованим државама.