KRITIČKI OSVRT NA UREĐENJE ISTRAGE U ZAKONIKU O KRIVIČNOM POSTUPKU SRBIJE IZ 201

Sažetak

U radu se najpre ukazuje na argumente zagovornika sudske i tužilačke istrage. Potom se kritički razmatraju odredbe novog ZKP Srbije iz 2011. godine o uređenju istrage. Konstatuje se da je napravljeno nekoliko osnovnih koncepcijskih grešaka, od kojih su najteže dve: a) istraga se smatra delom opšte krivičnoprocesne forme iako ne postoje svi osnovni procesni subjekti; b) na dokaznim radwama tužioca, pa čak i policije,  može se zasnivati sudska presuda, usled čega su značajno potkopana načela kontradiktornosti i neposrednosti na glavnom pretresu. Pored toga, ističu se i sledeće primedbe: lice protiv koga se vodi istraga ima status osumnjičenog; mogućnost pokretanja istrage i protiv nepoznatog učinioca krivičnog dela; nizak standard nedokazanosti i njegovo neadekvatno definisanje; neadekvatno formulisanje ciljeva istrage; nepostojanje kontrole tužiočeve naredbe o o sprovođenju istrage; neadekvatno određivanje roka za donošenje naredbe o sprovođenju istrage; neobaveštavanje osumnjičenog i branioca o istrazi odmah nakon njenog otvaranja; neefikasno obezbeđivanje dokaza u korist odbrane; opasnost od izvitoperenja tužilačke istrage u policijsku; prenošenje istražne funkcije na organ potčinjen izvršnoj vlasti.

Ključne reči: zakonik o krivičnom postupku, istraga, osumnjičeni, osnovi sumnje, naredba o sprovođenju istrage