УЛОГА СУДА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Sažetak

Прописи о заштити животне средине су релативно касно били укључени у оснивачке уговоре некадашњих Европских заједница. Након ступања на снагу Јединственог европског акта, постојао је правни основ за доношење секундарног законодавства тадашњих Заједница и касније Европске уније. У пракси некадашњег Суда ЕЗ, а касније и Суда ЕУ питање заштите животне средине било је разматрано у неколико важних случајева. Суд је утврђивао који је то исправан правни основ за доношење уредби и директива, које се односе на животну средину. Посебно је значајна пракса о односу слободе кретања робе и начела заштите животне средине јер је потребно наћи балансиран однос између ова два начела. Пресуда у случају „Данских боца“ је значајна због тога што је потврдила да је заштита животне средине један од основних циљева Заједнице. Такође, додала је и још један обавезујући услов на листу изузетака од слободе кретања робе, која је наведена у случају Касис де Дижон. Суд ЕУ је разматрао и начела заштите животне средине, јер је развојем ове области дошло до афирмације тих начела која сада имају значајан утицај и на друге политике унутар Европске уније.