ОКВИРНА ДИРЕКТИВА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ О ВОДАМА И ЊЕНА ПРИМЕНА У ПРАКСИ СУДА ЕУ

Sažetak

Овај рад се бави анализом настанка Оквирне директива ЕУ о водама и њене примене у пракси Суда ЕУ. Она представља један од најзначајнијих аката у области заштите животне средине у Европској унији. Њене одредбе се тичу успостављања циљева квалитета животне средине, за површинске и подземне воде, за регулисање одлагања опасних супстанци у те воде, или за надгледање и узорковање вода. Директива проширује циљеве заштите животне средине преко постојећег законодавства ЕУ, укључује и проширује критеријуме за контролу одлагања отпада и обезбеђује један свеобухватни оквир за контролу и извештавање у овој области. Директивом је предвиђено да ће државе чланице да осигурају успостављање регистара свих подручја унутар сваког речног слива која су планирана да буду посебно заштићена у оквиру специфичне легислативе ЕУ, ради заштите њихових површинских и подземних вода или ради одржања станишта и врста директно зависних од воде. Да би се успоставио кохерентан и обухватан преглед статуса вода, државе чланице треба да осигурају успостављање програма за мониторинг статуса вода у оквиру сваког водног подручја. Мониторинг је потребан како би се утврдила ефикасност планова управљања речним сливом и помогло при њиховим периодичним ревизијама. Суд ЕУ је у својим пресудама инсистирао на примени Директиве иако не претерано формалистички. Такође, његова пракса је значајна и због тумачења појединих стандарда који су уведени Директивом.