Српска народна ношња – идентитетска матрица будућих учитеља и васпитача
Ključne reči:
национални идентитет, учитељски факултети, образовање, нематеријално културно наслеђе, оријентација младих
Sažetak
Полазећи од теоријских опсервација проблема истраживања базираних година на испитивањима вредносних оријентација младих, будућих учитеља и васпитача, као и интерпретацији студија о националном идентитету и његовом значају у време сучељавања глобализма и антиглобализма, дефинисан је проблем истраживања: да ли будући учитељи и васпитачи препознају српску народну ношњу. У дескриптивном истраживању, применом технике анкетирања на узорку од 184 студената Педагошког факултета у Ужицу, испитани су: 1) успешност идентификације српске народне ношње без геопредикције; 2) успешност идентификације српске народне ношње са назначеним географским пореклом; 3) постојање статистички значајне разлике у успешности процене студената (задатак 1 и 2) у односу на студијски смер, годину студија, успех и похађање фолклорних секција. Налази су показали да будући учитељи и васпитачи немају довољно сазнања о српској народној ношњи, односно да је тешко екстензитивно идентификују. Значај истраживања треба тумачити у контексту разумевања потенцијалне снаге факултета за образовање учитеља и васпитача за правилно неговање националног идентитета, на примарном и секундарном нивоу
Reference
Аksić, N. (2023). Budućnost narodne tradicije – pogled iz perspektive dečje antropologije. U: Bogdanović, B. i Obšust K. (ur). Horizonti budućnosti: antropološki i drugi naučni pristupi / Horizons of the future: anthropological and other scientific approaches (257-279). Novi Sad: Arhiv Vojvodine; Beograd: Etnografski institut SANU.
Аlas, R. & Edwards, V. (2013). Work-related values: A comparison of Estonia and Finland. Journal of Business Economics and Management, 6(4), 207–217.
Antonijević, D., Rašić, M. i Banić Grubišić, A. (2020). Šta mladi u Srbiji i dijaspori ne(znaju) o nematerijalnom kulturnom nasleđu Srbije? Етноантрополошки проблеми. Issues in Ethnology and Anthropology 15(4), 1037-1058.
Barrett, M. & Davis, S. (2008). Applying social identity and self-categorization theories to children’s racial, ethnic, national and state identifications and attitudes. In: Quintana S.and McKown, C. (Еds.). Handbook of race, racism and the developing child (72–110). Hoboken: Wiley.
Bazić, J. i Anđelković, A. (2011). Nacionalni identitet u Bolonjskom procesu. Informatologia, 44(3), 207–213.
Bjeladinović, J. (2011). Народне ношње у XIX и XX веку (1 и 2). Београд: Етнографски музеј у Београду.
Autor (2022)
Autor (2015)
Božilović, J. i Petković, J. (2015). Obrazovanje i politika razlike: interkulturalna osetljivost studenata Univerziteta u Nišu. Kultura polisa XII br.26, 387-389.
Cvetković, V. (2002). Nacionalni identintet i re(konstrukcija) institucija u Srbiji (ideologije, obrazovanje, mediji). Filozofija i društvo, 19–20, 51–75.
Čičak–Žuškić, A. (2013). Nacionalni identitet i njegova važnost tijekom ulaska u Europsku uniju. Essehist, 5 (5), 97–103.
Dimitrijević, S. (2013). Protivrečnosti patriotskog vaspitanja u globalizujućem društvu. Teme, 37 (2), 555–565.
Hameršak, M. (2016). Nematerijalna kulturna baština: pregled i provokacija.U: Ribičić, G. i Mihanović, V. (ur.). Dječja knjižnica i nematerijalna kulturna baština (13–31). Split: Stručna izdanja GKMM.
Hameršak, M. i Pleše, I. (2013). Uvod u proizvodnju baštine. U: Hameršak, M. Pleše, I. i Vukušić, A.M. (ur.).Proizvodnja baštine, kritičke studije o nematerijalnoj kulturi (7–28). Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku.
Hoblaj, A. (2005). Vrijednosno usmjereni odgoj u vrijednosno usmjerenoj školi. Filozofska istraživanja, 97 God. 25, Sv. 2, 389-411.
Kamenov, Ž., Jelić, M. Huić, A., Franceško, M. i Mihić, V. (2006). Odnos nacionalnog i europskog identiteta i stavova prema europskim integracijama građana Zagreba i Novog Sada. Društvena istraživanja, 15 (4–5), 867–890.
Korenčić Kampl, K., Šajković, A. (2002). Stavovi prema globalizaciji: primjer studenata Veterinarskog i Šumarskog fakulteta u Zagrebu. Društvena istraživanja, 11 (2–3), 453–468.
Köroğlu, Z.C. & Elban, M. (2020). National and Global Identity Perspectives of Textbooks: Towards a Sense of Global Identity. Advances in Language and Literary Studies, 11 (5), 55–65.
Mihić, V. (2009). Da li smo i mi Evropljani? Povezanost i korelati evropskog i nacionanlnog identiteta. Psihologija, 42 (2), 203–220.
Павловић, Б., Цицовић Сарајлић Д. (2013). Обрада народног музичког стваралаштва у млађим разредима основне школе по моделу интегративне наставе. Учитељски факултет у Ужицу: Зборник радова, 16(15), 276-290.
Павловић, Б., Цицовић Сарајлић Д. (2014). Традиционалне призренске игре са певањем у основношколкој настави музичке културе. Учитељски факултет у Ужицу: Зборник радова, 17(16), 137-152.
Petrović, A. (2019). Nacionalni identitet i univerzitetski izgrađeno obrazovanje. U: Kulić, M.(ur.). Nacionalni identitet i bolonjska koncepcija obrazovanja. Pale: Filozofski fakultet, 133-149.
Pöllmann, A. (2008). National attachment among Berlin and London head teachers: the explanatory impact of national identity, national pride and supranational attachment. Educational Studies, 34 (1), 45–53.
Rapoport, A. (2009). Patriotic education in Russia: Stylistic move or a sign of substantive counter-reform? Educational Forum, 73 (2), 141–152.
Romstein, K. i Staković, L. (2017). Sustav vrijednosti, implicitna pedagogija i kompetencije suvremenog odgojitelja. Pannoniana, vol. 1 No. 2, 32-43.
Rokeach, M. (1973). The nature of human values. New York: Free Press.
Sakač, M., Štrangarić, S. i Marković, S. (2017). Traganje za izrazom nacionalnog identiteta u kontekstu globalizacije - primer studenata u Hrvatskoj. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, 47(2), 263-281.
Autor (2023)
Smit, A. (1991). National identity. London: Penguin Books.
Stoica, E. (2016). National identity as core concept for the European standardization procedure. Procedia Economics and Finance, 39, 458–468.
Tartakovsky, E. (2011). National Identity of High-School Adolescents in an Era of Socio Economic Change: Russia and Ukraine in the Post-Perestroika Period. Journal of Youth Adolescence, 40, 231–244.
Terzić, I. (2021). Narodna nošnja Srba. Beograd: Udruženje „VračArt“.
Tomić, S. (2014). Narodna nošnja Zlatibora. Sirogojno: Muzej na otvorenom „Staro selo“.
Tormey, R. (2006). The construction of national identity through primary school history: the Irish case. British Journal of Sociology of Education, 27 (3), 311–324.
Autor (2017)
Autor (2004)
Autor (2021a)
Autor (2021b)
Autor (2022)
Autor (2023)
Autor (2015)
Vujačić, M. (2014). Uticaj inkorporiranih arhitipova na estetska svojstva narodnih nošnji Kosova i Metohije. Tekstilna industrija, 62 (3), 12-17.
Извори:
Text of the Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage https://ich.unesco.org/en/convention
Стратегија развоја културе Републике Србије од 2020. до 2029. године chrome-extensio://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://kultura.gov.rs/extfile/sr/3993/strategija-razvoja-kulture-od-2020--do-2029-godine.pdf
Аlas, R. & Edwards, V. (2013). Work-related values: A comparison of Estonia and Finland. Journal of Business Economics and Management, 6(4), 207–217.
Antonijević, D., Rašić, M. i Banić Grubišić, A. (2020). Šta mladi u Srbiji i dijaspori ne(znaju) o nematerijalnom kulturnom nasleđu Srbije? Етноантрополошки проблеми. Issues in Ethnology and Anthropology 15(4), 1037-1058.
Barrett, M. & Davis, S. (2008). Applying social identity and self-categorization theories to children’s racial, ethnic, national and state identifications and attitudes. In: Quintana S.and McKown, C. (Еds.). Handbook of race, racism and the developing child (72–110). Hoboken: Wiley.
Bazić, J. i Anđelković, A. (2011). Nacionalni identitet u Bolonjskom procesu. Informatologia, 44(3), 207–213.
Bjeladinović, J. (2011). Народне ношње у XIX и XX веку (1 и 2). Београд: Етнографски музеј у Београду.
Autor (2022)
Autor (2015)
Božilović, J. i Petković, J. (2015). Obrazovanje i politika razlike: interkulturalna osetljivost studenata Univerziteta u Nišu. Kultura polisa XII br.26, 387-389.
Cvetković, V. (2002). Nacionalni identintet i re(konstrukcija) institucija u Srbiji (ideologije, obrazovanje, mediji). Filozofija i društvo, 19–20, 51–75.
Čičak–Žuškić, A. (2013). Nacionalni identitet i njegova važnost tijekom ulaska u Europsku uniju. Essehist, 5 (5), 97–103.
Dimitrijević, S. (2013). Protivrečnosti patriotskog vaspitanja u globalizujućem društvu. Teme, 37 (2), 555–565.
Hameršak, M. (2016). Nematerijalna kulturna baština: pregled i provokacija.U: Ribičić, G. i Mihanović, V. (ur.). Dječja knjižnica i nematerijalna kulturna baština (13–31). Split: Stručna izdanja GKMM.
Hameršak, M. i Pleše, I. (2013). Uvod u proizvodnju baštine. U: Hameršak, M. Pleše, I. i Vukušić, A.M. (ur.).Proizvodnja baštine, kritičke studije o nematerijalnoj kulturi (7–28). Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku.
Hoblaj, A. (2005). Vrijednosno usmjereni odgoj u vrijednosno usmjerenoj školi. Filozofska istraživanja, 97 God. 25, Sv. 2, 389-411.
Kamenov, Ž., Jelić, M. Huić, A., Franceško, M. i Mihić, V. (2006). Odnos nacionalnog i europskog identiteta i stavova prema europskim integracijama građana Zagreba i Novog Sada. Društvena istraživanja, 15 (4–5), 867–890.
Korenčić Kampl, K., Šajković, A. (2002). Stavovi prema globalizaciji: primjer studenata Veterinarskog i Šumarskog fakulteta u Zagrebu. Društvena istraživanja, 11 (2–3), 453–468.
Köroğlu, Z.C. & Elban, M. (2020). National and Global Identity Perspectives of Textbooks: Towards a Sense of Global Identity. Advances in Language and Literary Studies, 11 (5), 55–65.
Mihić, V. (2009). Da li smo i mi Evropljani? Povezanost i korelati evropskog i nacionanlnog identiteta. Psihologija, 42 (2), 203–220.
Павловић, Б., Цицовић Сарајлић Д. (2013). Обрада народног музичког стваралаштва у млађим разредима основне школе по моделу интегративне наставе. Учитељски факултет у Ужицу: Зборник радова, 16(15), 276-290.
Павловић, Б., Цицовић Сарајлић Д. (2014). Традиционалне призренске игре са певањем у основношколкој настави музичке културе. Учитељски факултет у Ужицу: Зборник радова, 17(16), 137-152.
Petrović, A. (2019). Nacionalni identitet i univerzitetski izgrađeno obrazovanje. U: Kulić, M.(ur.). Nacionalni identitet i bolonjska koncepcija obrazovanja. Pale: Filozofski fakultet, 133-149.
Pöllmann, A. (2008). National attachment among Berlin and London head teachers: the explanatory impact of national identity, national pride and supranational attachment. Educational Studies, 34 (1), 45–53.
Rapoport, A. (2009). Patriotic education in Russia: Stylistic move or a sign of substantive counter-reform? Educational Forum, 73 (2), 141–152.
Romstein, K. i Staković, L. (2017). Sustav vrijednosti, implicitna pedagogija i kompetencije suvremenog odgojitelja. Pannoniana, vol. 1 No. 2, 32-43.
Rokeach, M. (1973). The nature of human values. New York: Free Press.
Sakač, M., Štrangarić, S. i Marković, S. (2017). Traganje za izrazom nacionalnog identiteta u kontekstu globalizacije - primer studenata u Hrvatskoj. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, 47(2), 263-281.
Autor (2023)
Smit, A. (1991). National identity. London: Penguin Books.
Stoica, E. (2016). National identity as core concept for the European standardization procedure. Procedia Economics and Finance, 39, 458–468.
Tartakovsky, E. (2011). National Identity of High-School Adolescents in an Era of Socio Economic Change: Russia and Ukraine in the Post-Perestroika Period. Journal of Youth Adolescence, 40, 231–244.
Terzić, I. (2021). Narodna nošnja Srba. Beograd: Udruženje „VračArt“.
Tomić, S. (2014). Narodna nošnja Zlatibora. Sirogojno: Muzej na otvorenom „Staro selo“.
Tormey, R. (2006). The construction of national identity through primary school history: the Irish case. British Journal of Sociology of Education, 27 (3), 311–324.
Autor (2017)
Autor (2004)
Autor (2021a)
Autor (2021b)
Autor (2022)
Autor (2023)
Autor (2015)
Vujačić, M. (2014). Uticaj inkorporiranih arhitipova na estetska svojstva narodnih nošnji Kosova i Metohije. Tekstilna industrija, 62 (3), 12-17.
Извори:
Text of the Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage https://ich.unesco.org/en/convention
Стратегија развоја културе Републике Србије од 2020. до 2029. године chrome-extensio://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://kultura.gov.rs/extfile/sr/3993/strategija-razvoja-kulture-od-2020--do-2029-godine.pdf
Objavljeno
2026/03/02
Rubrika
Članci